Podaci o fotografiji:

Snimljeno na Vidojevici 05./06.03.2013. godine, nadmorska visina 1150 m.

Stackirano u DSS i obradjeno u PS: 35 light frejmova, 10 dark i 15 bias. ISO 800 po 420 s.

Uslovi snimanja: udari vetra do 4,5 m/s, seeing (1-5): 4, vlaznost (85%), temperatura: -5 C

Korišćena oprema: refraktor SW ED 800/600, korektor x0,85 praćenje SW NEQ6, autoguider Lacerta MGEN 9x50, nemodifikovani dslr Canon 550d

Miodrag Sekulić

Ovo je nadaleko čuvena tamna maglina Barnard 33, poznatija pod imenom Konjska glava. Ona je samo deo mnogo većeg, gigantskog Orionovog molekularnog oblaka. Konjsku glavu je prva uočila i na fotografsku ploču je zapisala 1888. godine Viljamina Fleming (pogledajte o njoj niže), škotska astronomkinja koja je živela od 1857 do 1911. godine.

Na fotografiji se uočavaju i drugi interesantni detalji.

Legenda

Levo od Glave nalazi se Flame Nebula, ili Plamteća maglina i čini se da je naziv sasvim pogodan. Ova maglina ima i zvaničnu katalošku oznaku: NGC 2024. To je emisiona maglina od nas udaljena između 900 i 1500 svetlosnih godina. Nju snažno obasjava svojim moćnim ultraljubičastim zracima zvezda Alnitak. Ovi zraci izbacuju elektrone iz velikih vodoničnih oblaka koji se tu nalaze. Većina sjaja magline potiče od ovih sudara nakon rekombinovanja elektrona i jonizovanog vodonika.

Postoje i područja tamnog gasa koja leže ispred svetlog dela magline i ona čini tamnu mrežu nad blještećim gasom.

Alinitak je trojna i najistočnija zvezda Orionovog pojasa. Udaljena je 736 svetlosnih godina od nas. Primarna zvezda je vrući plavi supergigant sa apsolutnom magnitudom -5,25. Ima dva plavičasta kompanjona četvrte magnitude.

Zvezda je poznata još iz antičkih vremena. Njeno ime prevedeno na naš jezik znači: pojas

Tamne magline su difuzne magline koje se sastoje od međuzvezdane prašine (submikronske čestice) različitog molekulstkog sastava, a primećuju se jer zaklanjaju vidljivu svetlost zvezda ili drugih sjajnih objekata koji se nalaze iza njih. Nazivaju se i apsorpcione magline

^Vikipedija

Glavu je otkrila Viliamina Fleming (Williamina Fleming, 1857-1911), škotska astronomkinja. Priča o Viliamini je interesantna. Radila je kao služavka kod profesora Edvarda Pikeringa (Edward Charles Pickering 1846-1919, američki astronom) koji je iznerviran nesposobnošću svojih muških asistenata jednom povikao kako bi posao bolje odradila i njegova služavka. Kasnije se pokazalo da je to bilo više nego tačno. Pikering, koji je u to vreme bio direktor Harvard College Observatory je Viliaminu zaposlio na opservatoriji da obavlja administrativne poslove a ona je tu, između ostalog, osmislila poseban sistem oznaka zvezda, učestvovala u sastavljanju zvezdanog kataloga (u koji je ubeležila 10 000 zvezda), otkrila 59 maglina, preko 310 promenljivih zvezda, 10 novih itd. Usput je otkrila i Konjsku glavu 1888.

Pogledajte i ove glavu konja:
A sada i u boji: Glava konja

Još fotografija Miodraga Sekulića:

Saturn na slici

Leo Triplet

"Emovi" sa Vidojevice