Mogao bi čovek ceo radni vek da provede u izučavanju samo Barnarodve petlje (Barnard's Loop) i opet ne bi ni izbliza sve o tom nebeskom objektu naučio.
|
Veće verzije ove fotografije sa upisanim oznakama i bez oznaka objekata |
Evo pogledajte fotografiju Barnardove petlje koju je snimio Bratislav Ćurčić i koju smo pre neki dan objavili. Bratislav je izabrao i označio deset zanimljivih detalja na njoj a videćete ih kada stavite kursor na sliku.
Radi se o najinteresantnijim objektima koji su smešteni u ovom velikom, gigantskom oblaku. Imajte na umu da najsitnija tačkica na slici odgovara veličini Sunca. Sad vidite o kakvom nezamislivo velikom prostranstvu se radi.
LDN1622 (Lynd's Dark Nebula) - tamna maglina u Orionu. Poznata je kao maglina Boogie Man (kod nas bi se reklo Baba Roga maglina) zbog svog oblika i tamne boje. Od nas je udaljena možda samo 500 svetlosnih godina (ova razdaljina se ne zna pouzdano)
Kao i sve tamne magline, LDN1622 nije laka meta i potrebne su duge skspozicije da bi se na fotografiji dobio dobar rezultat.
M78 (NGC 2068) - refleksiona maglina. Otkrio ju je Pjer Mešan (Pierre Méchain), saradnik Šarla Mesijea (Charles Messier).
IC 432 - refleksiona maglina u sazvežđu Orion. IC 432 se nalazi blizu nebeskog ekvatora i kao takava je bar delimično vidljiva sa obe hemisfere u određenim periodima godine.
NGC 2024 - ili Plamena maglina je difuzna maglina. Udaljena je oko 1500 svetlosnih godina od nas. Izvor njenog sjaja je zvezda Alintak, najistočnija u Orionovom pojasu.
Alnitak je snažan izvor zračenja u ultraljubičastom delu spektra. Ovo zračenje izbija elektrone iz velikih oblaka vodonika koji se nalaze u maglinama.
NGC 2023 - refleksiona maglina, jedan od sjajnijih izvora fluorescentnog molekularnog vodonika. U prečniku ima četiri svetlosne godine – što otprilike odgovara veličini Sunčevog sistema. Od nas je daleko1467 svetlosnih godina. Vrlo je blizu Konjske glave i često se na fotografijama pokazuju oba objekta.
B33 – tamna maglina poznatija pod imenom Maglina Konjska glava. Zovu je i Barnard 33 ili samo B33. Nalazi se južno od zvezde Alnitak, najudaljenije istočne zvezde Orionovog pojasa. Maglinu je prvi put zabeležio 1888. godine škotski astronom Vilijam Fleming na fotografskom platnu. Daleko je oko 1500 svetlosnih godina od nas.
M43 (NGC 1982). Deo je Orionove magline i odvojen prašnjavim oblakom od ostatka magline.
M42 ili Orionova maglina (NGC 1976) - difuzna maglina južno od Orionovog pojasa u sazvežđu Oriona. To je jedana od najsjajnijih maglina i vidljiva je golim okom na noćnom nebu. M42 je nama najbliži je region masovnog formiranja zvezda. Udaljena je preko 1300 svetlosnih godina. Procenjuje se da joj je prečnik više od 24 svetlosne godine.
NGC 1980 – rasejano jato sa emisionom maglinom. Otkrio ga je Vilijam Heršel 1786. godine. Udaljeno je oko 1800 svetlosnih godina.
NGC 1999 – svetla maglina poznata i kao Kosmička ključaonica. Ispunjena je prašinom sa ogromnom rupom praznog prostora. To je refleksivna maglina. Sija tako što reflektuje svetlo obližnje promenljive zvezde.
| Barnard's Loop, ili Barnardova petlja.
To je emisiona maglina, oblika polukružnog prstena koja zahvata gotovo ceo Orion. Tamna je i golim okom je nećete videti, ali na fotografijama, snimljenim dugim ekspozicijama ona se pojavljuje u svojoj punoj veličanstvenosti. Nije jasno ko ju je prvi zapazio. Neki izvori sugerišu da je to bio Vilijem Heršel 1786. godine, ali može biti da se Heršelovi podaci odnose na neku drugu maglinu i zato se uglavnom navodi da ju je otkrio E. E. Barnard sa Opservatorije Yerkes. |