Iz Zasavice su nam javili da ne dolazimo u subotu. Kažu, nemojte u subotu, biće velika gužva, nećete vam biti komotno kao prošlih godina, nego dođite u nedelju. A kad smo u nedelju stigli ono na parkingu milion automobila. Ako ne i više. To je prosto neverovatno koliko je ljudi stiglo. Iako je bila nedelja. Dan je bio više nego lep i krasan, možda i najlepši ove jeseni, pa je valda to razlog masovne navale na Zasavicu.
Mi smo u autobusu imali 40 učenika Isidorine gimnazije iz NS, koji su odmah zauzeli gornji sprat i tu su na miru urlali neke svoje pesme, a mi dole smo se samo zagledali i pričali kako je u naše vreme muzika bila mnogo bolja, i kako ova nova ništa ne vredi.
I tako smo mi putovali u ritmu neke turbo metal domaće folk muzike - i zalutali. (Pitam se kako su nekada ljudi uopšte stizali tamo gde su krenuli bez GPS navigacije). Šofer izlazio napolje i raspitivao se za Zasavicu i tako dalje, uglavnom na kraju smo uspeli nekako.
A kada smo u Zasavici izašli iz autobusa neke učenice povikaše od zaprepašćenja: „Jao, je l ono konj!?! Jao jeste, e, vidi konj! Evo konj!“. Ah, te nove pametne generacije. Videli konja u filmu i odmah zapamtili. Posle su videli i kravu.
Nešto kasnije popeli smo se na brodić i vozali jedno vreme. Možda kilometar. Svuda okolo bila je trska iz koje bi povremeno izvirivali neki pačići. Na kraju nas je opkolila banda labudova i zahtevala da im bacimo parče kifle koje smo dobili za užinu. Jedva smo im umakli.
I pored svega to kratko putovanje bilo bi potpuni promašaj da na brodu nismo upoznali jednog mršavog čoveka, živa pogleda, zaraslog u bradu, koji je ličio na junaka iz starih avanturističkih filmovima. Imao je oko vrata okačen stari izlizani dvogled, neku čuturu neobičnog izgleda, sivo zelenu jaknu sa puno džepova, lovački nož, olovku i beležnicu u koju je svaki čas nešto zapisivao. Video je Srđana i mene kako blejimo okolo pa nam je prišao.
Dakle taj je o živom svetu Zasavice sve znao. Koliko vrsta riba u vodi ima, koliko paukova, leptira, lasta i zmija, gljiva i vodozemaca, koliko je duboka voda po kojoj plovimo i da na dnu ima osam metara mulja. E ovo zadnje me je baš oborilo s nogu. Ako tu čovek nešto ispusti isto mu je kao da je to u crnu rupu bacio, da se izrazim astronomski.
Posle ovog malo smo se slikali, pentrali na kulu – vidikovac odakle puca pogled do beskraja.
A na pašnjacima smo sreli krdo konja i krava, nekoliko magaraca i svinja. Ove zadnje su uživale u ladovini, pošto su se pre toga okupale u blatu. Postoji priča po kojoj od davnina, pa sve do danas na Zasavici žive i zmajevi, ali njih nismo videli.
Posle smo sreli Slobodana Simić. A Simić, to vam je lik za pamćenje. Svi kojima sam rekao da ću ići na Zasavicu su, bez izuzetka, govorili: „A jelda? Pozdravi Simića“. Time su hteli da naglase, je li, kako oni poznaju upravnika Zasavice, pa da mu kažem kako ih je pozdravio taj i taj.
Simić je čovek od reči. Mislim, voli da priča. Objašnjavao nam je ekonomiju turističke strane Zasavice. Kaže, čim čuje da je nešto poskupelo on nabaci još veću cenu proizvoda Zasavice. To ljudi cene, kaže, jer kad je nešto jeftino onda smatraju da ne valja. Zato i ona naša kilava vožnja brodićem košta 200 dinara, umesto 50. Ali putnici su zadovoljni jer imaju osećaj da su na kruzeru.
Doduše, kada je naša Sofija ugovarala posetu Zasavici, onako kako već ona ume, zabrinutim glasom brižne majke pitala je „A hoćete li nam naplatiti ulaznice?“ a Simić rekao da neće! Svaka ti čast domaćine, nisi od dece uzimao. Simić je inače već dve godine u penziji, ali ga mrzi da ne radi ništa pa i dalje dolazi u Zasavicu i organizuje njen život. On je tu kao neki emeritus.
Sve u svemu bio je ovo više nego lep izlet. Podsetili smo se prave prirode, posmatrali Sunce kroz solarni teleskop, zatim Jupiter i Saturn i tek rođeno jagnje kroz durbin. Da! Nemate svakog dana priliku da u daljini kroz durbin vidite rađanje novog života, a mi smo baš tu priliku dobili. Pa to je ređe nego da uočite novu kometu ili neki asteroid. Nešto, neka osmatračka intuicija navela je Miloša da spusti durbin i nanišani baš tamo gde se u daljini, na poljani jedna ovca porađala.
Pogledajte ALBUM FOTOGRAFIJA SA ZASAVICE (289 fotografija)
Rađanje života, otkrio i durbin nanišanio Miloš Gagić, telefonm snimio Srđan Rončević. Vozić je s turistima; čuvar čuva ovčicu i njen porod od drugih životinja.