kamera

titan

Nasina Laboratorija za mlazni pogon je objavila video povodom 10-godišnjice spuštanja sonde “Huygens” na Saturnov mesec Titan. Sonda je sletela na Titan 14. januara 2005.
 

Ovaj novi, narativni film napravljen je na osnovu podataka koje su sakupile dve “Cassinijeve” imidžing kamere (WAC i NAC) i “Huygensova” sletna kamera DISR (Descent Imager/Spectral Radiometer). Prvi minut prikazuje postepeni uvećavanje slike Titana koje su pravile “Cassinijeve” kamere, dok ostatak filma prikazuje pogled iz “Huygensa” tokom poslednjih par sati njegovog istorijskog spuštanja i sletanja.

Bio je 15. oktobar 1997. kada je Nasin orbiter “Cassiini” krenuo na epsko, sedmogodišnje putovanje putovanje ka Saturnovom sistemu. Tada je na put u jednom pravcu krenula i Esina sonda “Huygens”, čiji je krajnji cilj bio Saturnov najveći mesec, Titan. Poslednje poglavlje međuplanetnog putovanja za “Huygens” započeto je 25. decembra 2004. kada se otkačio od orbitera i nastavio svoje 21-dnevno solo putovanje ka oblacima sakrivenog cilja. Utonuvši u oblake Titanove atmosfere 14. januara 2005, sonda je preživela 2 sata i 27 minuta i padobranom se bezbedno spustila na Titanovu zamrznutu površinu u region Xanadu. Bilo je to prvo sletanje izvedeno u spoljnjem Sunčevom sistemu u istoriji.

Danas je “Cassini” i dalje u orbiti oko Saturna. Ta misija će se okončari 2017., 20 godina nakoč što je putovanje započelo. Do sada, “Cassini” je prevalio preko 3,2 milijarde km od kako je stigao do Saturna, izvršio je 2 miliona komandi, otkrio 7 novih meseci, kompletirao 206 orbita oko planete, upalivši motore 291 put izvršio je seriju manevara i 132 nadletanja Saturnovih satelita. Do sada je poslao 332.000 slika i 515 GB naučnih podataka.

 

 
 Huygens

Presek sonde “Huygens”. Imala je prečnik 1,3 m i težinu 318 kg. Nosila je 6 instrumenata. Kada je sletela, sonda je izmerila temperaturu od 93,8K, pritisak od 1.467,6 mbara, prisustvo metana od 5±1% i relativnu vlažnost od 50%.

TV ASTRONOMIJA
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...