Baikonur Cosmodrome-crop

Posle nekoliko meseci tenzija oko budućeg statusa Bajkonura, predsednici Rusije i Kazahstana Vladimir Putin i Nursultan Nazarbajev su se dogovorili o promeni starog dogovora i prelasku na novi koncept korišćenja najvećeg kosmodroma na svetu.

Bajkonur-mapa
Bajkonur (ranije Lenjinsk)
LRGagarin
Lansirna rampa u Bajkonuru  sa koje je u kosmos poleteo Jurij Gagarin

Posle raspada Sovjetskog Saveza i nastanka nezavisne države Kazahstan, sklopljen je dogovor o zakupu kosmodroma Bajkonur do 2050. po ceni od 115 miliona dolara godišnje. Skupa sa kosmodromom ugovor obuhvata i grad Lenjinsk u kome živi oko 70,000 ljudi, uključujući osoblje koje održava infrastukturu kosmodroma čija je površina veća od teritorije Holandije. Pored ovih 115 miliona dolara, Rusija godišnje izdvaja oko 100 miliona dolara za modernizaciju infrastrukture kosmodroma čiji su prvi elementi podignuti pre gotovo 60 godina. Konačno, samo održavanje kosmodroma Rusiju košta godišnje oko 170 miliona dolara. Naravno, iako vrlo značajna kategorija, novac nije dominantan u ovoj priči. Rusiji je Bajkonur objekat od vrhunskog strateškog značaja, kako za nacionalni kosmički program, tako i za komercijalna lansiranja satelita drugih država.

Godine 2004. dve strane su se dogovorile o gradnji raketno-kosmičkog sistema “Bajterek” koji bi koristio Kazahstan. Sistem obuhvata lansirnu rampu za novu raketu-nosač (RN) “Angara” i montažni kompleks za njihovo kompletiranje. Praktično, time je Rusija pristala da preko sistema “Bajterek” svojim raketama “Angara” podrži kosmički program Kazahstana, dok je za relativno malu sumu novca zadržala pravo da koristi Bajkonur do 2050. Naravno, za Kazahstan “Bajterek” ima univerzalni značaj, jer je pružanje usluga lansiranja na kosmičkom tržištu najunosniji biznis u kome se godišnje obrću desetine milijarde dolara. Sa rampom “Bajterek”, pored sopstvenih kosmičkih inicijativa (kojih uzgred budi rečeno ima vrlo malo), Kazahstan naime namerava da čapne koliko se može i od tog ogromnog kolača.  

Bajkonur-Gagarinova-rampa
Jedan od lanrisirnih rampi na kosmodromu Bajkonur

Posle toga je kosmodrom Bajkonur preveden pod civilnu kontrolu “Roskosmosa”, da bi istovremeno Rusija donela odluku o gradnji kosmodroma Vastočnij na dalekom istoku. Tamo se uveliko gradi lansirna rampa za raketu-nosač “Sajuz-2”, a 2018. planiran je završetak gradnje rampe i za RN “Angara“. Za Kazahstan je to bio jasan znak da Rusija ne namerava da vezuje svoju novu raketu za Bajkonur, tj. da od projekta “Bajterek“ za koji je ova država praktično vezala svoju kosmičku budućnost neće biti ništa. Pored toga, tu je i problem sa odbačenim delovima RN. Naime, prvi stepeni raketa padaju na teritoriju Kazahstana. Uprkos tome što ih Rusija sakuplja i dekontamira zagadjene površine, Kazahstan brine to što se kod RN “Proton“ koristi vrlo toksično gorivo. Tako je nekoliko puta zbog protivljena Kazahstana došlo do odlaganja lansiranja RN “Proton“, ponekad i sa satelitima zapadnih država sa kojima Rusija ima komercijlane ugovore o pružanju usluga lansiranja.

TalgatMusabayev
Musabajev

Tenzije je najvećim delom potpirivao direktor kosmičke agencije Kazahstana, bivši ruski kosmonaut (i heroj Rusije) Talgat Musabajev. Počelo je sa kritikama vezanim za projekat “Bajterek“. Ruska strana okleva da krene sa njegovom realizacijom što je već dovelo do kašnjenja projekta od 47 meseci (!) i porasta ukupnih troškova čak osam puta, tako da je sada procenjeno da će kompletan projekat koštati oko dve milijarde dolara. Za siromašni Kazahstan, to je ogromna suma. Onda je nastavljeno sa pričama o prebacivanju grada pod administrativnu kontrolu Kazahstana, a završilo čak sa pretnjama da će Kazahstan raskinuti ugovor sa Rusijom i predati kosmodrom na korišćenje drugim držvama, SAD-u ili Francuskoj (što je inače posle raspada SSSR-a već pokušano). Dok su logično ove pretnje u Rusiji primljene na nož, i u samom Kazahstanu je došlo do razmomilaženja. U parlementu je za vreme nastupa Musabajeva došlo do razmene reči sa ćerkom predsednika Nazarbajeva koja je otvoreno pitala da li je zemlji koja je na rubu siromaštva potrebniji papreno skupi kosmodrom od proizvodnje hleba i mleka.

Iz Rusije su prvo stigle opomene da može blokirati kosmički put Kazahstanu. Bilo je takodje tumačenja da Musabajev radi na liniji dobro poznate doktrine SAD koju je formulisala Hilari Klinton da treba sprečiti bilo kakve integracije “sovjetskog tipa“, a evroazijski ekonomsko-politički ugovor izmedju Rusije, Belorusije i Kazahstana u izvesnoj meri predstavlja jednu takvu formu. Onda je iz kabineta ministra Sergeja Lavrova upućena oficijelna nota kolegi u Kazahstanu Erlanu Izdirovu da se objasne nastupi Musabajeva, budući da je korišćenje kosmodroma pitanje od strateškog značaja koje je regulisano na držvanom, a ne nivou direktora kosmičkih agencija. Tako je i došlo do nedavnog susreta Putina i Nazarbajeva u Moskvi kada je dogovoreno da se postojeći ugovor revidira i saradnja dve države u korišćenju Bajkonura prebaci na novi kolosek. Korak po korak, pojedini delovi infrastrukture Bajkonura će se sa ruske preneti na kazahstansku stranu, uz zajedničku eksploataciju nekih od njih i istovremenom obukom kazahstanskih stručnjaka za održavanje i kontrolu pojedinih postrojenja kosmodroma. Zauzvrat, Kazahstan neće više praviti probleme Rusiji sa lansiranjem RN “Proton-M“, zahvaljujući kojoj Rusije igra jednu od vodećih uloga na tržištu usluga komercijalnih lansiranja. Broj lansiranja ove RN u 2013. koji je Kazahstan proteklog decembra zahtevao da se smanji na 12, je takodje usaglašen, ali se još uvek ne govori o dogovorenoj cifri.

karta

Prvi objekat Bajkonura koji će prema novom planu biti izdvojen iz ruskog zakupa je po svemu sudeći lansirni kompleks RN “Zenit“. Kazahstanska strana je inače već izvesno vreme vrlo zainteresovana da novu rusku RN “Angara“, koja je prvobitno bila planirana za projekat “Bajterek“, zameni ukrajinsko-ruskom raketom “Zenit“. Ako se ovaj dogovor realizuje, Kazahstan će na Bajkonuru imati lansirni kompleks i time, oficijelno postati država sa kosmičkim potencijalima, koji medjutim ne mogu biti korišćeni bez pomoći Rusije od koje će morati da kupuje rakete “Zenit“. To je još uvek bolja opcija znajući da sada Kazahstan ne treba da gradi skupocenu lansirnu rampu za RN “Angara“.    

U martu je planiran susret medjunarodne komisije kosmodroma Bajkonura koja treba dogovorene principe Putina i Nazarbajeva da pretoči u konkretan dugoročni plan. Hoće li 2050. i dalje njemu figurisati kao rok trajanja ugovora, još uvek se ne zna, medjutim sasvim je moguće da taj period bude skraćen i da se, periodično u budućnosti, kako se to upravo sada desilo, analiziraju i ako zatreba revidiraju neki od njegovih detalja. Koliko je ruska strana shvatila probleme oko Bajkonura, a u nameri da spreči ono što se nedavno desilo sa gubitkom radarske stanice u Azerbedejžanu, govori i sledeća činjenica. U cilju operativne podrške ugovora i efikasnije koordinacije projekata dveju država, “Roskosmos“ će u ruskoj ambasadi u Astani imati stalnog predstavnika.

Kao što se vidi, ništa nije kao što je nekada bilo. Vrhunska diplomatija, strateška politika i puno kompromisnih analiza su krajnje neophodne u poslovima izmedju dveju država, čak i kada se to odnosi na dve tako različite strane. Rusija se, vrlo pametno, umesto ekstremizma odlučila da poštovanjem statusa Kazahstana i specifičnosti Bajkonura i u skladu sa razvojem sopstvene nacionalne kosmičke stragije, okrene novi list. Ovaj potez će u svakom slučaju dovesti do pojave novih faktora na kosmičkoj sceni, koji će u godinama koje dolaze biti sve izraženiji.            

 Baikonur Cosmodrome
Rusija i Kazahstan će zajedno koristiti kosmodrom Bajkonur

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 22 sati ranije

Foto...