Pišući najnovije vesti o James Webbovoj infracrvenoj svemirskoj opservatoriji, malo sam se zainteresovao o budućnosti astrofizike u SAD. Naročito kada sam za (njihov) praznik, Dan veštica, pročitao jedan tekst koji je poplašio mnoge inače hladnokrvne američke astronome i astrofizičare. Naravno, velikog uticaja na moje interesovanje za ovaj vid astronomije imala su i poslednja predavanja u Beogradu našeg velikog prijatelja, naučnika sa australijskog univerziteta i (očigledno) popularizatora nauke, prof. dr Miroslava Filipovića.
U tekstu nam je Jon Morse, Nasin direktor otseka za astrofiziku, prezentovao najnovija saznanja o budućnosti astrofizike u Nasi do kojih je došao Komitet za astronomiju i astrofiziku.
NASA u 2010. godini ima u pogonu dovoljno astrofizičkih instrumenata da pokriju čitav elektromagnetni spektar. Međutim, ti instrumenti neće raditi doveka. Zapravo, WMAP, koji je radio još od 2001., od oktobra ove godine se nalazi na tzv. đubretarskoj orbiti, znači da je već otpisan, ili kako kažu Amerikanci, nalazi se već na groblju.
Trenutno, Nasin otsek za astrofoziku ima samo 7 instrumenata u razvoju, uključujući i moj omiljeni Webbov teleskop (JWST). Da li je to normalno, mnogo ili malo? Da bi dobili odgovor na to pitanje, pogledajmo istoriogram broja lansiranja od 1990. do 2020. godine.
I najveći laik vidi da je u toku opadanje broja lansiranja koja će biti izvedena do kraja sledeće decenije. Podaci obuhvataju datume lansiranja i onih 7 instrumenata koji su u razvoju, što čini da ti brojevi izgledaju mali u odnosu na prethodne godine.
U fiskalnoj 2010. godini, budžet za Nasine astrofizičke programe iznosio je \(1.103,9 miliona. Sa cifrom od \)440,3 miliona, JWST je uzeo 40% ukupnog budžeta. Mnogi novi projekti ne mogu da se podignu (bukvalno) dok se ne lansira JWST. Pre nedavne debate o kojoj sam pisao prošli put, termin lansiranja JWST je zakazan za 2014. Međutim, više nije u pitanju skraćivanje rokova za testiranje opreme, već jednostavno – nema se para.
Budućnost izgleda zapanjujuće. Samo 9 instrumenata će raditi 2016. godine.
Uočljivo je da će jedini instrument koji će biti u pripremi 2016. godine biti Wide Field Infrared Survey Telescope (WFIRST), koji je Nacionalni istraživački komitet proglasio za glavni prioritet zemlje u astronomiji. Uz Nasu, njega će finansirati i Ministarstvo odbrane (?), a služiće za potragu za vansolarnim planetama i tamnom materijom.
Prema dolepriloženoj tabeli, postoje male mogućnosti da će u pripremi biti i instrumenti Gravity and Magnetism Small Explorer (GEMS) i Astro-H. GEMS će koristiti rendgenski teleskop da bi ispituje oblik svemira koji bi trebalo da je iskrivljen usled delovanja gravitacije rotirajućih crnih rupa, kao i strukturu i efekte magnetnog polja u okolini magnetara, mrtvih zvezda sa magnetnim poljen trilionima puta jačim od Zemljinog. Astro-H će biti snažna opservatorija u čijoj gradnji i idejama će učestvovati i japanska agencija JAXA. Nažalost, njihova priprema i razvoj su odloženi do daljeg, jer Webbov teleskop toliko guta para da za bilo koji veliki projekat jednostavno ne ostaje praktično ništa. WFIRST će imati 3 naučna cilja: egzoplanete, tamna materija i nadzor. Međutim, pošto će potraga za pravom prirodom tamne materije biti cilj i buduće misije Euclid Evropske agencije, NASA ostaje otvorena za moguće partnerstvo sa Evropom.
Sa dva velika projekta na listi čekanja, nikom nije jasno kako će Amerika da pokrije nastali jaz u osmatračkom elektromagnetnom spektru. Šta je sa istraživačkim misijama koje su postavljene na drugo mesto po prioritetima? Nažalost svih naučnika, do sada se jako malo govori o tim misijama...