Sunce je u svojim najboljim godinama. Nastalo je u gigantskom oblaku gasa i prašine pre 4 milijarde i 600 miliona godina, a sastoji se od vodonika (74%), helijuma (25%) i drugih gasova (1%). U jezgru Sunca je 15 miliona stepeni C. Na takvoj temperaturi atomi su razbijeni na čestice koje besomučno jure, sudaraju se i izazivaju brojne fizičke i hemijske reakcije. U tim reakcijama svake sekunde 600 miliona tona vodonika preradi se u helijum, i pri tome se četiri miliona tona materije pretvori u energiju. Od te energije žive živi organizmi na Zemlji. Ali to je sitnica za Sunce i ono će spokojno živeti sledećih pet milijardi godina kada će mu ponestati vodonika. Tada će početi da umire. 

Kraj Sunca će se odvijati po fazama. Moćne, super-gigantske zvezde burno sagorevaju svoje gorivo i život okončavaju u strahovitoj eksploziji koja potresa čitavu galaksiju, a zatim prelaze u fazu neutronske zvezde, ili postaju crne rupe. 

Zemlja kada Sunce naraste, usijana, sparušena, pusta

Zvezde poput Sunca imaju mnogo mirniji kraj, ali i duži život. Za oko pet milijardi godina Sunce će potrošiti vodonik u svom jezgru pa će početi da sagoreva helijum. Zatim će da se naduje i postaće crveni džin. Njegov prečnik će se umnogostručiti, toliko da će progutati Merkur i Veneru, a možda čak i Zemlju. Ali toliko daleka sudbina naše zvezde nas ne brine i za nju se interesuju samo astrofizičari. Jer Zemlja će mnogo pre toga postati pustoš. 

U fazi crvenog džina Sunce će izgubiti veliki deo svoje mase i prelaziti u novu fazu. Za oko sedam milijardi godina, Sunce će u prostor otpustiti spoljne svoje slojeve i postaće palnetarna maglina, a planetarne magline spadaju u najlepše objekte koje možemo da vidimo na nebu (da ne bude zabune, one su divne i predivne samo na fotografijama – inače se u okularu teleskopa vide samo kao bledunjave i sivkaste pege). A u sred te magline stajaće Sunce kao bleda tačkica. I čitava ta faza evolucije Sunca trajaće nekoliko miliona godina. 

Planetarna maglina Eskimo

Inače, planetarne magline – niti su magline, niti imaju ikakve veze sa planetama. Tako se zovu samo zato što su u prethodnim vekovima astronomi koristili skromne teleskope u kojima je takav objekat ličio na neku daleku planetu obavijenu maglom.

Posle ove faze Sunce će postati beli patuljak. A beli patuljak je vrlo gusta, vrela zvezdica, veličine naše Zemlje, ali sam ogromnom masom. Ta zvezda, beli patuljak, će se hladiti tokom narednih nekoliko milijardi godina! 

Teorija kaže da će sledeća faza evolucija Sunca biti – crni patuljak! Nakon nekoliko, pazite sad: biliona godina beli patuljak će se sasvim ohladiti i prestaće da emituje svetlost. Biće to zapravo potpuno mrtva zvezda. 

O toj fazi neke zvezde govori se samo u teoriji – jer se radi o dalekoj budućnosti. Još ni jedna zvezda nije mogla da uđe u fazu crnog patuljka jer svemir nije dovoljno star da bi neka zvezda uopšte mogla da stigne do te faze. 

Život 

Mnogo pre toga Zemlja će biti usisana u Sunce – u crveni džin, ili će postati sparušena i beživotna pustoš koja kruži oko umiruće zvezde. Već za jednu milijardu godina od danas okeani na Zemlji će ispariti, a njena atmosfera će se rasuti u međuplanetarni prostor usled snažnog zvezdanog vetra sa Sunca i tada će nestati ceo život. Naravno, ni to ne treba da nas brine, jer ćemo mi nestati mnogo, nezamislivo mnogo pre toga. Ili će se po optimističnom scenariju,  u međuvremenu život preseliti na neko prijatnije mesto u svemiru.

https://www.astronomy.com/science/how-will-the-sun-die/

https://www.space.com/14732-sun-burns-star-death.html