Prvo ćemo o drugom.

Društvo znanja

Pre dve godine Kolarčeva zadužbina organizovala okrugli sto sa temom Društvo znanja - širenje i popularizacija kulture, nauke i umetnosti. Time je obeležila 75 godina kontinuirane predavačke delatnosti. Wow!

A pre desetak dana Zadužbina je objavila i zbornik radova izloženih na Stolu. Zbornik je uobličen u knjigu pod nazivom Društvo znanja. E sad, neko će reći da je knjiga okasnela zbog velikog protoka vremena, ali nije. Ni malo nije izgubila na svežini. Naprotiv, kao da je jutros pisana. Srbija je i dalje na istom mestu gde je bila ukotvljena pre dve godine, bar što se nauke i kulture tiče. Jedino se malo povećala razlika između nje i razvijene Evrope, jer ova druga žuri, a ona prva pre bilo kog rada mora, je li, da reši neke fundamentalne probleme, recimo gde će ko da sedi u Skupštini. A kad to reši onda bude neka crkvena slava pa narodni poslanici ne mogu da rade jer bi to bio greh. U svakom slučaju i dalje kao i pre nekoliko godina pola Srbije ne bi umelo da uđe u holandski voz, i većina naših (59,2%, 2008.) nikad i baš nikad nije zavirilo u svet Interneta. A o budžetu za nauku da i ne govorimo. Vidi se samo pod elektronskim mikroskopom. Itd. Jedno vreme sam inače bio srećan jer se brzina protoka moje veze sa Internetom popela na 2 megabita, ali pre mesec dana moj prijatelj Radan, iz Skoplja, mi reče da on ima brzinu od 10 megabita (i tih 10 megabita plaća otprilike koliko i ja ova moja dva domaća).

Naravno, brzina i cena Interneta su samo periferni izraz jada na dubljem nivou. Jer nije problem cena i brzina Interneta, već to što naše društvo nema inventivnosti, nema vizije i nema energije, a ima samo praznih fraza i brojnih izgovora. A kakvo društvo - takvi i političari. Naši političari nemaju snage, a ni volje da učine nešto ozbiljno, nešto što će se na srednji i duži rok isplatiti, nešto vizionarski. Za to je potrebno puno mudrosti, ali i hrabrosti, a ovi naši nemaju ni jedno od ta dva. Kao i svakoj vlasti bez vizje i energije i ovoj našoj globalna kriza je baš dobro legla. Sad može ona da kilavi i dalje jer ima jak međunarodni izgovor. Bi ona, vrlo rado, uložila lepe pare u nauku, samo eto ne može, kriza je, šta da se radi. A inače, drage volje. Evo i Krkobabić ne bi imao ništa protiv.

Da se razumemo, za stanje, svest i zrelost nacije nije kriva Vlada. Pa Vlada je izraz tog stanja. Jednostavno, mi smo neinventivni, nemaštoviti, nekreativni. Koliko toliko uspešni smo samo plagijatori. Kad neka manekenka u Rimu obuče haljinu na štrafte onda i naše devojke otkriju štrafte; kada neki crnac u americi počne da repuje onda i naši pevači počnu da repuju. Nemamo mi našu kulturu - imamo samo našu nekulturu. U filmu vrhunac nam je kada lik opsuje nekom mater. Tada se publika u sali valja od smeha koliko je to uspešno i, onako, srpski.

A problem je u tome što ako nemamo razvijenu (i od drugih prihvaćenu) svoju kulturu onda gubimo identitet i nestajemo. Ako nemamo svoju nauku onda smo prinuđeni da kupujemo tuđe znanje čime postajemo zavisni na razne načine od onih od kojih znanje kupujemo.

Srbija na kraju veka

Zbilja mislim da će na kraju veka Srbija biti samo geografski i istorijski pojam. Kao sneg kad okopni pa se povlači iz dolina ka vrhovima planina tako će i Srbi, bez kulturnog identiteta, bez naučnog i umetničkog značaja, polako nestajati i utapati se u svet, i na kraju veka će samo na nekim čukama ostati po koji čoban koji će se izjašnjavati kao Srbin. Agonija je već počela, a kraj će biti tih i neprimetan. Srbija će se jednostavno ugasiti. Uostalom broj „mozgova" koji odlaze se opet povećava.

A ti po planinama će uveče uz žeravicu da pijuckaju domaću rakiju od šljiva i pričaju kako je eto globalizacija kriva. „A lepo smo mi 'teli, samo kriv je papa, eee da, para vrti gde burgija neće, smeta im što smo mi pravoslavni, sve je to zavera... „

A iz Evrope će na sve da slegnu ramenima i kažu: a ko im je kriv kad nisu hteli da se opismene. Potpisuju se olovkom kao da su u 20-tom veku, umesto da koriste digitalni potpis.

Dobro, dobro, ako mislite da sam preterao, evo i drugog, mnogo realnijeg scenarija:

Dakle, jednog dana, možda već dogodine, probudiće se iznenada srpski genij iz vekovnog sna, odmoran i svež, i počeće na sve strane da vrca varnica znanja i cela zemlja će da krene u snažan razvoj, i država će u nauku da ulaže 5% DBP i nauka će da nam procveta, a i umetnost i kultura uopšte, i Srbija će postati vodeća zemlja sveta....

Hm, evo još jednog:

Jednoga dana, za Vidovdan, prolomiće se grom, otvoriti nebesa i ruka Božja će pomilovati srbsku zemlju. I cela će srbska zemlja procvetati i postati najmoćnija kako joj i dolikuje, a ostali narodi će cvileti i zavideti....

Poklon

Nego da se vratimo knjizi. Ima u njoj interesantnih ideja i brojnih podataka. Zabeleženo je ukupno 21 saopštenje i sva ona zajedno predstavljaju koncentraciju intelektualnog napora da se sagledaju kultura i kulturna kretanja naše zemlje. Nadahnuto su govorili prof. Ajdačić i dr Tarasjev, sa puno praktičnog iskustva govorio je Vigor Majić, zatim dr Kutlača itd. itd.

Zapravo najbolje je da ovaj zbornik nabavite i pročitate šta vas interesuje. Ima ga u Kolarečvoj knjižari - ali ta knjižara je za ostale. Za dvoje od vas koji čitate ovaj blog, a želite da pročitate i „Društvo znanja" Zadužbina je obezbedila po jedan besplatan primerak. OK, može i za troje. Ali morate otići po njega. Najbolje je da ovde negde ostavite svoju poruku pa ću vam saopštiti detalje.