Vulkani su najzanimljivije i najčudnije tvorevine prirode na Zemlji. Oni predstavljaju gotovo nemoguće jedinstvo krajnjih suprotnosti. Kad prorade, vulkani ruše, razaraju i uništavaju sve, ponekad i hiljadama kilometara unaokolo. Ponekad i više. U stanju su da sterilišu čitava područja, da unište i poslednji trag života. Ipak, bez vulkana život na ovoj planeti ne bi bio moguć.
Vulkani su otvori ili pukotine na Zemlji kroz koje povremeno prokuljaju lava, pepeo, dim i razni gasovi iz unutrašnjosti planete. Kako vreme prolazi lava se taloži na površini i tako se stvara visoka, kupasta planina iz koje ponekad pućka dim i privlači turiste. Ali to je samo jedan, najuočljiviji tip vulkana. Ima ih sasvim drukčijih, mnogo manje upadljivijih, bar dok su mirni i dok ne počnu da bljuju užas iz svoje utrobe. Mehanizmi koji dovode do erupcije vulkana su toliko nerazumljivi da postoji posebna nauka koja se time bavi. Zove se vulkanologija.
Fobos, najveći Marsov mesec, fascinantno je mesto uprkos tome što je, što se tiče pažnje, uvek u senci Crvene planete. Taj krompirasti satelit dimenzija 27×22×18 km liči na zarobljeni asteroid, ali danas znamo da je verovatno formiran, kao i Dejmos, nakon sudara jednog velikog tela sa Marsom kretko posle formiranja solarnog sistema. Taj sudar je verovatno stvorio i druge satelite[1]koji su vremenom isčezli. Zapravo i Fobos će nestati ali za 40 miliona godina zbog plimskih sila koja će terati mesec sve bliže i bliže Marsu. No izvan njegovog porekla i kraja, Fobos čuva mnoge tajne. Jedna od njih je razlika u boji površine...
Fantastična priča o avanturi, istraživanju i otkrićima bliži se raspletu. U finalnoj fazi ove dugačke i plodne međuplanetne misije – traje već 12 godina! – letilica funkcioniše besprekorno, boraveći u orbiti oko neuspele planete, Ceresa.
Kada se priča o ovoj temi, uvek je uputno setiti se da se radi o vremenu od pre 30-ak godina, kada je elektronika bila smešna u odnosu na današnja poimanja.
Ma'adim Vallis je jedan od najdužih kanjona na Marsu. Dugačak je oko 700 kilometara i znatno veći od najvećeg kanjona na Zemlji, Grand kanjona. Širok je preko 20 kilometar, a na pojedinim mestima dubok dva.
Glavni, ili marševski (pogonski) motori, ili kako ih negde nazivaju motori za orbitna manevrisanja, korišćeni su za ulazak u orbitu i njena korigovanja, prelaska sa jedne na drugu orbitu i kočenje prilikom silaska sa nje.
Marševski motor je bila mašina na tečno gorivo koja je mogla da se uključuje i isključuje više puta, sa sistemom koji je pumpao komponente goriva pod pritiskom prema šemi predsagorevanjageneratorskog gasa i koji je normalno funkcionisao u vakuumu i bestežinskom stanju.
Njega, kao i ostale motore je proizvodio Tušinovski zavod za mašinogradnju iz Sverdlovske oblasti,