Iz štampe je izašao nov broj časopisa Astronomski magazin. Časopis je štampan u okviru projekta Vobanista uz finansijsku podršku Evropske unije. Časopis sadrži kolekciju članaka iz sajta AM, a namenjen je učesnicima projketa Vobanista.
Grupa naučnika i izumitelja koji su mahom bili imigranti iz Evrope, među kojima je i Nikola Tesla (1856-1943), pre više od sto godina svojim otkrićima učinila je Ameriku svetskom silom i promenila svet koji je do tada postojao. Može li nauka danas da na sličan način promeni i Srbiju?
Trećeg dana na Exitu Vobanisti su ispunili svoj plan. Ukupno oko hiljadu posetilaca festivala gledalo je kroz teleskope Mesec, Jupiter i Saturn i niko nije ostao ravnodušan pred slikama u okularu. Na Mesecu, uz terminatoru oštro su se videli moćni krateri nebeskog suseda, oko prugastog Jupitera videla su se tri njegova velika satelita (neko je uspeo da primeti i četvrti ispred diska planete), a Saturn je već po običaju izmamio najveće divljenje posmatrača.
Noćas je bilo baš dobro. Oblaci su opet malo smetali, ali smo povremeno dobro, baš dobro videli uzan srp mladog Meseca, njegovu pepeljastu svetlost, a zatim, kad se spustio mrak, i Jupiter, njegove prugaste oblake i crvenu pegu. Videla su se i sva četiri Jupityerova velika satelita. Posle se pojavio i Saturn i lepo su se videli i njegovi prstenovi i Titan.
Vobanisti su i ove godine na Exitu. Njihov zadatak je da gostima čuvenog festivala pokažu deo bogate kolekcije nebeskih objekata koji su dostupni teleskopima sa platoa koji se inače kupa u svetlosti, ali je još najtamniji ako se poredi sa ostalim mestima na Tvrđavi a na koji instrumenti mogu da se postave i sa kojeg se vidi nebo.
Totalno pomračenje Sunca na Zemlji posmatrano iz kosmosa izvor je dragocenih slika. Senka Meseca koja prelazi preko osvetljenog diska naše planete uvek je spektakularan prizor. Ali obrati pažnju na sledeću sliku, koja prikazuje nešto što samo zamišljamo u mašti:
Koliko može da košta izgradnju 'jednostavnog' raketnog servisnog tornja? Pa, ako govorimo o Nasinoj budućoj raketi 'SLS', cena može da dostigne i milijardu dolara. Kako ti se čini cifra? Nema šale – istina je. Kako smo došli dovde? Indusi su poslali sondu na Mars za samo $70 miliona. Da vidimo. 'SLS' će koristiti, poput 'Saturna V', servisni toranj za transfer goriva i gasova, podataka i električne energije, koji će putovati zajedno s mobilnom platformom (crawler transporter) koja prevozi raketu do lansirne rampe 39B Kenedijevog centra (KSC). Šatlovi nisu koristili pokretne toranjeve već fiksnu kulu koja se nalazila na rampi, stoga je bilo potrebno izgraditi ovaj toranj od nule, nazvan ML (Mobile Launcher). Zapravo, ne baš od nule, budući da ML za 'SLS' potiče od tornja izgrađenog za otkazanu raketu 'Ares I'programa 'Constellation'.
Kosmička agencija JAXA i astrofizički institut ISAS nastavljaju da furaju skroman ali jako zanimljiv program japanskih planetnih sondi. Osim 'Hayabuse 2', koja je trenutno u jednoj od faza prikupljanja uzoraka sa asteroida Ryugu, JAXA planira da lansira lunarnu sondu 'SLIM', misiju za uzimanje uzoraka sa Fobosa 'MMX'i, kasnije, solarno jedro koje bi trebalo da donese uzorke sa Trojanaca sa Jupiterove orbite tokom sledećih nekoliko godina. Tim projektima moramo da dodamo planove za istraživanja Marsa, kao što je rover'MELOS',iako nažalost svi oni nastavljaju da nagomilavaju kašnjenje za kašnjenjem. Međutim, predlog koji je uveliko ostao neprimiećen je 'DESTINY PLUS'(ili 'DESTINY+'), jonska propulziona sonda koja je deo programa malih i jeftinih misija koje bi mogle da se lansiraju novom japanskom raketom 'Ipsilon'.