Brojevi su dati prema Vikipediji i drugim relevantnim izvorima. Oni su često rezultat procene i kao takvi podložni su promenama u skladu sa novim naučnim otkrićima.
Naš jedini prirodni satelit, Mesec, odlazi polako od nas, sve dublje i dublje u svemir i za to je sam kriv. On povlači okeane na Zemlji, stvara plimsko ispupčenje koje zbog brze rotacije Zemlje istrčava napred… O tome imate priču ovde. Ali ovog puta nas više interesuje drugi prirodni satelit, Titan. Mesec smo pomenuli samo zato da bismo videli kako on nije jedini koji se udaljava od matične planete, a i zato da bismo kasnije poredili mehanizme koji dovode do tog udaljavanja.
U vedrim ljetnim noćima svakome od nas se dogodi da pogledamo u nebo i zapitamo se što se to sve nalazi iznad nas. Znamo da su zvijezde baš poput našeg Sunca, samo što su jako daleko. Ali koliko točno? I kako to znamo? Pitamo se imaju li te zvijezde planete poput Zemlje? I postoje li na tim planetima neka bića koja se, baš poput nas, pitaju takva pitanja. Pitanja poput toga ima li svemir kraj, što se događalo na njegovom početku i koliko daleko bismo mogli vidjeti kad bismo pogledali kroz najbolji mogući teleskop. Na neka od tih pitanja već znamo odgovore. I za njih je ove godine dodijeljena Nobelova nagrada za fiziku. O njima govorimo u Trećem elementu.
Persidi spadaju u najpoznatije meteorske rojeve. Oni dolaze u zgodno letnje vreme kada su noći duge i kada napolju nije hladno te je vreme prijatno za posmatranje.
Evo ako nekog interesuje kako kometa C2020 F3 Neowiste izgleda ovih dana. Slikao Boris Saksida 22.8.2020, onako, za uspomenu, ali fotorgrafiju deli sa nama. Da biste ponovo videli ovu kometu u njenom punom sjaju treba da pričekate njen sledeći dolazak u naše nebeske krajeve za nešto manje od 7000 godina.
Magline su oblaci gasa i prašine u međuzvezdanom prostoru. Sastoje se od vodonika, helijuma i mešavine ostalih gasova. Postoji nekoliko tipova maglina: molekularni oblaci (takođe poznati kao HII područja jer su uglavnom od vodonika), tamne magline, ostaci supernovih i planetarne magline.
VRT FIZIKE: Tamna materija, najveća tajna našeg doba
„Činjenica da oko nas postoji jedan svet o kome ne znamo apsolutno ništa, jeste nešto vredno izučavanja, a može i da izazove veliku revoluciju u našem razumevanju prirode“, kaže dr Marko Vojinović iz Instituta za fiziku u Beogradu u šestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ koja je posvećena istraživanjima tamne materije.
Astrofizičar, direktor projekta Evetn Horizon Telescope. Predvodio je međunarodni tim koji je napravio istorijski snimak crne rupe.
"Pre stotinu godina, Ajnštajn je došao do geometrijske teorije gravitacije koja deformiše prostor-vreme. Materija deformiše prostor-vreme, a potom prostor-vreme saopštava materiji kako da se kreće oko njega. Možete da imate dovoljno materije u dovoljno maloj oblasti koja probija prostor-vreme, da ni svetlost ne može da pobegne, sila gravitacije čak i svetlost zadržava unutra.