Sjajan dan za 'Roskosmos' i Rusiju, iako s usponima i padovima. Nakon dugogodišnjih kašnjenja i odlaganja, ruski modul 'Наука' (MЛM-У) pristao je na nadirni port modula 'Звезда' 29. jula 2021. u 15:29 po našem. 'Наука' је lansirana 21 jula u 16:58 s Bajkonura uz pomoć 'Протонa-M'. Iako je modul od 20,35 tona i dužine 13,12 metara uspešno postavljen u orbitu, ubrzo nakon toga počeli su da se pojavljuju određeni problemi. Neki su, poput otvaranja antena automatskog navigacionog sistema 'Курс', infracrvenih i zvezdanih senzora, rešeni, ali neki nisu. ...
Pre ili kasnije dođe vreme da optiku treba očistiti i oprati. To je delikatan posao koji mnogi izbegavaju verujući da je bolje na ogledalu ili sočivu imati prašinu nego fine, mikro ogrebotine koje se mogu napraviti mehaničkim čišćenjem optike.
Rover Perseverance and Helicopter Ingenuity - Episode 2
Nastavak priče o Nasinom roveru Perseverance i njegovom helikopteru Ingenity. Pogledajte neke zanimljive detalje ove misije za koje sigurno niste do sada znali.
Ustanite noćas u pet sati, ili bolje u četiri i na nebu potražite Saturn. Naći ćete ga na jugozapadu, desno od bleštećeg Jupitera, i malo bliže horizontu. Dobro, ne očekujte da Jupiter baš blešti, ali svakako svojim sjajem on dominiran na noćnom nebu, čim za horizont zađe Venera koja je ipak sjajnija. Ali Venera se, kao što znamo, samo kratko vreme javlja na noćnom nebu, neposredno pre izlaska Sunca, ili pak odmah po njegovom zalasku.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
„I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beogradu u dvadeset devetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt Fizike“.
Ukratko: kada gigantska zvezda eksplodira pa u prostor odbaci svoje spoljne slojeve ono što preostane, jezgro zvezde, to je neutronska zvezda. Ime „neutronska“ dolazi otuda što su ti objekti, ostaci nekada moćne zvezde, sačinjeni gotovo u isključivo od neutrona.
Brazilski softverski inženjer i izumitelj hardvera Alex Kipman razvio je HoloLens, kompjutorizirane naočale s holografskim lećama za iskustvo gledanja stvarnog svijeta obogaćenog virtualnom stvarnošću: to je tzv. miješana stvarnost ili poboljšana stvarnost (AR). Na tržište ga stavlja Microsoft i trenutačno je dostupan za inženjere koji razvijaju softvere i poslovne klijente. Dok tehnologija virtualne stvarnosti zamjenjuje fizički svijet potpuno simuliranim okolišem, miješana stvarnost pozadinu stvarnog svijeta dopunjava virtualnim digitalnim sadržajem.
...Dakle, ako „izmislimo“ neke nove i neobične kvantne bitove, možemo na njima primjenjivati neke nove i neobične operacije, nedostupne klasičnom računalu. I to je ideja iza kvantnih računala – ona na fundamentalnom nivou omogućuju izvođenje operacija nemogućih klasičnim računalima. Klasična računala mogu simulirati kvantna, ali ne jako efikasno – za simulaciju 49 qubita potrebno je oko 4 TB.
Sledećeg oktobra trebala bi da uz pomoć rakete 'Atlas V' (401) poleti Nasina sonda 'Lucy'. Biće to prva sonda za proučavanje trojanskih asteroida, smeštenih u Lagranžovim tačkama L4 i L5 u orbiti Jupitera. Ovi asteroidi imaju gotovo isto tako brojnu populaciju kao i glavni pojas između Marsa i Jupitera, ali glavni razlog slanja sonde je taj što ne znamo tačno gde su nastali. Prema nekim modelima formiranja Sunčevog sistema, vrlo je moguće da su trojanski asteroidi izvorno nastali vrlo daleko od Sunca a završili na svom trenutnom položaju zbog dramatičnih kretanja planeta koja su se dogodila nedugo nakon rođenja solarnog sistema. Stoga 'Lucy' nije samo sonda koja će proučavati asteroide – to je sonda o poreklu našeg sistema.
Ustanite noćas u pet sati, ili bolje u četiri i na nebu potražite Saturn. Naći ćete ga na jugozapadu, desno od bleštećeg Jupitera, i malo bliže horizontu. Dobro, ne očekujte da Jupiter baš blešti, ali svakako svojim sjajem on dominiran na noćnom nebu, čim za horizont zađe Venera koja je ipak sjajnija. Ali Venera se, kao što znamo, samo kratko vreme javlja na noćnom nebu, neposredno pre izlaska Sunca, ili pak odmah po njegovom zalasku.
Ukratko: kada gigantska zvezda eksplodira pa u prostor odbaci svoje spoljne slojeve ono što preostane, jezgro zvezde, to je neutronska zvezda. Ime „neutronska“ dolazi otuda što su ti objekti, ostaci nekada moćne zvezde, sačinjeni gotovo u isključivo od neutrona.
Sledećeg oktobra trebala bi da uz pomoć rakete 'Atlas V' (401) poleti Nasina sonda 'Lucy'. Biće to prva sonda za proučavanje trojanskih asteroida, smeštenih u Lagranžovim tačkama L4 i L5 u orbiti Jupitera. Ovi asteroidi imaju gotovo isto tako brojnu populaciju kao i glavni pojas između Marsa i Jupitera, ali glavni razlog slanja sonde je taj što ne znamo tačno gde su nastali. Prema nekim modelima formiranja Sunčevog sistema, vrlo je moguće da su trojanski asteroidi izvorno nastali vrlo daleko od Sunca a završili na svom trenutnom položaju zbog dramatičnih kretanja planeta koja su se dogodila nedugo nakon rođenja solarnog sistema. Stoga 'Lucy' nije samo sonda koja će proučavati asteroide – to je sonda o poreklu našeg sistema.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
