Nastanjivost planete zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je postojanje jakog i dugovečnog magnetnog polja. Magnetno polje se stvaraju hiljadama kilometara ispod površine planete u njenom tečnom jezgru i protežu se daleko u svemir - štiteći atmosferu od štetnog sunčevog zračenja.
Kada bi mene Rada Đurić pozvala u TV emisiju 'Da sam ja neko', rekao bih da bi želeo da posetim Triton. Samo Jelena zna zašto je to tako, ali nećemo danas o tome. Fakat je da je Triton svakako jedan od najzagonetnijih svetova (ne objekata!) u našoj porodici, rame uz rame sa Plutonom i Titanom.
Cele prošle godine sam bio dobar, a to Deda Mraz ume da ceni! Zato nije čudo što sam na kraju godine dobio, pazite sad: čuveni, neprevaziđeni i veoma maestralni komplet Lego kocaka Saturn V! Ta-daaaa!
Magnetar je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetnim poljem koji često sijaju spektakularno jako i bez upozorenja. Magnetari mogu biti hiljade puta svetliji od našeg sunca ali njihove erupcije su kratke i nepredvidive pa su izazov za astrofizičare da ih pronađu i prouče.
Neka se niko ne loži: Uprkos onome šta govore holivudski filmovi, ako sjutra otkrijemo opasan asteroid koji će se za nekoliko meseci zabiti u Zemlju, ništa nećemo moći da učinimo. Ne, neće nas spasiti ni nuklearno oružje lansirano u kosmos u poslednjem času niti Bruce Willis. Međutim, ako nam daju dovoljno vremena, moći ćemo da isprobamo neke od (bez)brojnih metoda koje postoje za skretanje ili uništavanje asteroida... što bi teoretski trebalo da funkcioniše. Kažem 'u teoriji', jer nijednu metodu niko nikad do sada nije isprobao. Možda se to promeni ove godine, ali to nije tema ove priče već jedne prethodne...
Prošla godina bila je godina velike ljudske aktivnosti na Marsu. Zapravo automatskih letilica koje su stigle do Marsa. Čak tri robotske letilice su stigle do Marsa. Stizale su ovim redom.....
Kratka priča Artura C. Klarka „Zvezda” pojavila se u naučnofantastičnom časopisu Infiniti Science Fiction 1955. godine. Priču je napisao u stanju neobično intenzivnih emocija. Priča se bavi temom koja je obrađena u delu H. G. Vellsa pod nazivom „Zvezda“ (1897). U Velsovoj priči, sudar nebeskog tela sa Jupiterom i uništenje te planete podseća ljudsku rasu da je isto tako lako mogla biti uništena. Klarkova priča na sličan način stavlja ljudsku rasu u galaktički kontekst koji sugeriše da planeta Zemlja i njeni stanovnici možda i nisu toliko važni u kosmičkom poretku stvari, kao što nisu bili dinosauri.
Vrlo je malo ostalo kosmičkih misija, pogotovu međuplanetnih, koje su me interesovale a da nisam pisao o njima. Jedna od tih je APL-ov impaktor DART, koji je krajem novembra 2021. lansiran iz vojne baze Vandenberg. DART bi trebalo da se najesen sudari sa majušnim mesecom dvojnog asteroida Didymos i demonstrira nam kako bi mogli da se rešimo bede ako bi našoj planeti zapretila neka slična nebeska neman. Zabavno će biti ispratiti tipično američki način rešavanja neuralgičnih problema: pesnicom u glavu, pa makar glava bila i u kosmosu.