ko gledamo SF filmove ili čitamo stripove, rekli bi da je to skoro nemoguće: tamo sve vrvi od kamenica i komada leda veličine pesnice pa do poveće kuće. Da li je to baš tako?
Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.
Postoje izvesne sličnosti između asteroida i kometa. Obe vrste ovih tela su nastala u ranoj istoriji Sunčevog sistema, pre 4,5 milijarde godina, obe obilaze Sunce i obe vrste spadaju u mala tela, dakle manja su od planeta, a veća od meteoroida. Ali sastavljena su od različitog materijala i potiču iz različitih područja Sunčevog sistema.
Ne. Kad bi te neko nekako preneo u neku pustu tačku između galaksija, ti bi 'video' svetlost iz nekoliko izvora. Stavio sam 'video' pod navodnike jer većina svetla ne bi bila u vidljivom spektru. Možda bi bilo bolje reći da bi ustvari mogao da 'detektuješ fotone' iz nekoliko izvora:
Pun Mesec u februaru zove se u zapadnim zemljama, pa odatle i kod nas, SNEŽNI MESEC zbog obilnih snežnih padavina koje se javljaju u februaru (bar je tako nekad bilo).