U zavisnosti od toga koju skalu razmera posmatramo, kosmos nam izgleda veoma različito. Neke su nam razmere nepojmljive kada ih posmatramo u okviru nama prihvatljivih dimenzija. Ljudska bića se osećaju prijatno i lako shvataju svoju okolinu u okvirima koji se kreću od nekoliko milimetara pa do nekoliko stotina metara, jer su to razmere sa kojima se svakodnevno kreću. Van njih, naš mozak često ne ume pravilno da rezonuje.
Kompanije SpaceX je noćas po drugi put lansirala svoju raketu Falcon Heavy. Ovo je prvo komercijalno lansiranje ove rakete od, kako u kompaniji kažu, mnogih koje slede.
Šteta nisu uspeli, ali i ovo što je su Izraelci učinili ipak je maestralno. Dakle, mala, izraelska letelica izbačena je u svemir kao sporedan teret rakete Falcon 9, nakon čega je dalje ka Mesecu nastavila sama. Posle nekoliko nedelja ušla je u orbitu oko Meseca i danas je trebalo da se meko spusti na naš prirodni satelit. Sve je krenulo po planu, ali onda je komunikacija prekinuta, izgubila se telemetrija, ponovo se uspostvila... uglavnom retromotori su zakazali, ugao sletanja suviše oštar, brzina veća nego što je trebalo, letelica se razbila.
Beresheet, mali izraelski svemirski brod, koji je kao sekundarni tovar bio ukrcan na raketu Falkon 9, i zatim pušten da leti ka Mesecu, ušao je 4. aprila u orbitu našeg prirodnog satelita. Za nedelju dana, 11. aprila, on će pokušati da se lagano i bezbedno spusti na površinu Meseca, čime će, ako taj manevar bude uspešan, Izrael postati četvrta zemlja u svetu koja je spustila operativnu svemirsku letelicu na površinu Meseca.
Danas je 11. april i čekamo da se mali lender spusti na Mesec. Hoće li uspeti? Gledajte živi prenos:
U nedostatku neposrednih dokaza za postojanje života na nekom nebeskom telu metan je signal da treba istraživati dalje ne bili se konačno na tom telu život i pronašao. Što se Marsa tiče, metan je u njegovoj atmosferi detektovan više puta, ali isto tako su ti nalazi kasnije i demantovani.
The Event Horizon Telescope (EHT) planetarni niz sastavljen od osam zemaljskih radio teleskopa razmeštenih širom Zemljine kugle u okviru međunarodne saradnje osmišljen je da bi astronomi snimili crnu rupu.
21. februara u 16:47 UTC raketa 'Союз 2.1б/Фрегат-М' je sa bajkonurske lansirne rampe ПУ-6 ponela u kosmos satelit 'EgyptSat A'. Lansiranje zamalo da ne uspe zbog kvara III stepena – БлокaИ– rakete, koji je poneo satelit na nižu od planirane orbite, samo zato što je rezervoar sa tečnim kiseonikom bio pod nižim pritiskom od neophodnog. Srećom, dodatni stepen 'Фрегат-М' je mogao da kompenzuje feler, te je satelit dospeo do orbite visine 650 km i nagiba 98°. 'EgyptSat A' je Zemljin osmatrački satelit vojne primene konstruisan u ruskoj kompaniji РКК 'Энергия' uz korišćenje modula '559ГК'.