Sledeće godine Kina planira da pokrene ambicioznu misiju na Mars. To neće biti prvi pokušaj, jer je 2011. mali 'Yinghuo 1' poleteo zajedno s nesretnom ruskom sondom 'Фобос-грунт', ali, ako sve pođe dobro, biće to prva kineska sonda koja će sleteti na Crvenu planetu. Zaista neverojatna stvar je da, uprkos prvom stvarnom kineskom pokušaju sletanja na Mars, misija uključivati orbiter i rover koji će meko sleteti unutar sletne kapsule. Misija je krštena kao 'Huoxing 1' (火星 一号), što doista nije baš originalno ime, jer huoxing ('vatrena zvezda') na mandarinskom znači upravo 'Mars'.
U članku o poseti Vobanista Deliblatskoj peščari pomenuli smo i termalnu kameru koja je postala deo vobanističke opreme. To je zbilja moćna kamera koja otkriva mnoge detalje posmatranog objekta u mrkloj noći.
Na donjoj slici prof. Dušan Mrđa posmatra kroz tu termalnu kameru.
Krajem avgusta ovog leta, 'Roskosmos' je sa Bajkonura lansirao raketu 'Sojuz-2.1a' sa brodom 'Sojuz MS-14' (11F732 №743). Novitet je bio u tome što je prvi put u istoriji ovog broda i njegovog leta ka ISS to bio bespilotni let. Ali ne običan, već bogami revolucionaran.
Sudbina je htela da ljudi koji su otišli na Mesec da istražuju u ime mira ostanu na Mesecu da bi počivali u miru. Ovi hrabri momci, Nil Armstrong i Edvin Oldrin, znaju da ne mogu da se nadaju da će biti izbavljeni. Ali oni takođe znaju da postoji nada za čovečanstvo zahvaljujući njihovoj žrtvi. Ta dva čoveka će dati svoje živote za najplemenitije ciljeve čovečanstva: traženje istine i razumevanje. Oplakivaće ih njihove porodice i prijatelji; oplakivaće ih njihova nacija; oplakivaće ih stanovnici ovoga sveta; tugovaće Majka Zemlja koja se usudila da pošalje dvoje svoje dece u nepoznato. […]Drugi će ih slediti i, zasigurno, pronaći svoj put kući. [...] Ali ovi ljudi su bili prvi i zauvek će ostati u našim srcima. Jer svako ljudsko biće koje pogleda gore i ugleda Mesec u narednim noćima znaće da postoji kutak drugog sveta koji će zauvek pripadati čovečanstvu.
Deliblatska peščara je čudo Evrope. Nekada se govorilo da je ona evropska Sahara zbog velikih peščanih dina kojima je bila prekrivena i koje je vetar raznosio i pomerao. Danas se pesak peščare više ne vidi jer ju je poslednjih 170 godina čovek planski pošumljavao kako bi se peščani nanosi vezali za tlo. Nalazi se na samom jugu Vojvodine, sa leve obale Dunava, a desno od Pančeva.
Vobanisti su 5. oktobra 2019. posetili Carsku baru na poziv zrenjaninske grupe Nastavnika prirodnih nauka koji su organizovali istraživački izlet za učenik osmog razreda osnovne škole. Ovo je radni, nemontiran snimak dela tog događaja. Snimila Edita Sattler.
2005. američki Kongres je 'naredio' Nasi da do 2020. pronađe i prati najmanje 90% svih NEO (Near Earth Objects) prečnika 140 i više metara. Bio je to značajan korak u zaštiti naše planete od potencijalnih asteroidnih udara, ali je krio jednu manu: Kongres je 'zaboravio' da naglasi ko će da obezbedi pare za novi zadatak. Kao posledicu toga, Nasini napori za otkrivanjem NEO su godinama čamili na marginama; do januara 2019, pronađeno je otprilike svega 40% od procenjenog ukupnog broja opasnih asteroida. Ispunjavanje zadatka do 2020. za sada je nemoguće.
Već smo pisali da je lender Insight na samom početku svoje misije upao u velik problem. Njegov osnovni zadatak bio je da specijalnom bušilicom prodre pet metara u tlo Marsa te da meri njegovu unutrašnju temperaturu i tako pruži naučnicima podatke za dalje izučavanje unutrašnje strukture susedne planete. Za taj zadatak brižljivo je izabrano mesto sletanja lendera, kako bi bušilica mogla da prodre u tlo. Ali – bušilica se zaglavila.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
