Ako postoji neki slavni kosmički računar, to je svakako onaj iz misije 'Apollo'. AGC (Apollo Guidance Computer) označava granicu između 'pre' i 'posle' u istraživanju kosmosa, i još uvek je popularan i danas. Međutim, AGC nije prvi digitalni računar koji je stigao u kosmos u putničkom brodu. Pre njega je postojao jedan veliki koji je već zaboravljen: računar iz programa 'Gemini', komad inženjeringa vrlo naprednog u vreme kada su programi učitavani sa magnetne trake. Poput mnogih elemenata u 'Geminiju', i računar iz ove kapsule jedva da zaslužuje fusnotu u istorijskoj knjizi o trci u kosmosu. Usprkos svemu, bio je to prvi digitalni računar ugrađen u jedan kosmički brod.
Juče je bio vrlo zanimljiv razgovor, zapravo pravo predavanje Srđana Penjivraga na temu SpaceX, savremene astronautike, o tome kakve su mogućnosti za dalji razvoj astronautike, kakve mogućnosti pružaju nove rakete nosači, kakvi su planovi za odlazak na Mesec i dalje na Mars i kada, ali i zašto je Americi toliko važan ovaj let.
U sredu, 27. maja raketa nosač Falcon 9, američke kompanije SpaceX, poneće u svemir kapsulu Dragon sa ljudskom posadom. Lansiranje je zakazano za 22:33 po našem vremenu. Ovo lansiranje možete pratiti i peko AM, već od 22 sata.
Postoji mogućnost odlaganja lansiranja ukoliko se vremenski uslovi pogoršaju. Sledeći termin za lansiranje je 30. maj, ali videćemo kako će se dalje razvijati situacija.
Vremenska prognoza ne ide u prilog današnjem lansiranju. Kažu meteorolozi da za sad potoji 60% šanse da vreme bude dobro za lansiranje, ali vreme se menja. Trenutno ta promena ide ka boljim uslovima, ali problem je što vreme treba da bude dobro duž celog koridora leta..
Možeš li da zamisliš da možeš direktno da vidiš drugu Zemlju koja se nalazi nekoliko svetlosnih godina daleko? Projekt ogromnog kosmičkog teleskopa LUVOIR je san svakog astronoma. Ili da kažem, san bilo koje osobe zaljubljene u nauku ili bilo koga ko ima malo znatiželje o onome što se nalazi van naše male i beznačajne planete. LUVOIR je predlog teleskopa koji bi, ako bude odobren, poleteo 2039. kao sledeća 'Flagship' misija – ona sa najvišim budžetom – Nasinog sektora za astrofiziku nakon teleskopa 'James Webb'. Teleskop 'Hubble' (HST) napravio je revoluciju u gotovo svim granama astrofizike otkako je lansiran 1990, uprkos tome što ima primarno ogledalo od svega 2,4 metra. Ali nažalost, doći će dan kada će 'Hubble' prestati da radi. Očekuje se da 2021. konačno biti lansiran teleskop 'James Webb' (JWST) – držimo mu palčeve. Sa 6,5-metarskim origami-ogledalom obećava da će videti – doslovno – više od 'Hubblea'. Međutim, JWST nije pravi naslednik HST-a.
Verner fon Braun, čovek koji je napravio prve moderne rakete i odveo Amerikance na Mesec
Ilon Mask, možda će odvesti ljude i na Mars
Prošle godine navršilo se 50 godina od sletanja ljudi na Mesec. Dolaskom na Mesec u svetu je vladalo opše uzbuđenje i nada u dalja kosmička istraživanja, da će se ići dalje, na Mars. Da je neko tada rekao da će proći više od 50 godina da bi ljudi ponovo bili na Mesecu, a da od Marsa neće biti ni reči, malo ko bi poverovao u tako mračnu budućnost kada su u pitanju letovi sa ljudskom posadom. Upravo to se desilo. Pobeda u trci do Meseca pripala je Amerikancima, revanširali su se Rusima za Sputnjik, Gagarina, Lunu... Budžet je skresan, sve je ugušeno i nestali su jasniji ciljevi čoveka da putuje u svemir, Mesec, Mars ... Da su Rusi prvi stigli na Mesec, što i nije bilo nemoguće, verovatno bi tok istorije bio brži i zanimljiviji. Amerikanci bi, verovatno postavili za cilj pravljenju baze na Mesecu ili putovanje na Mars.