U prirpemi nova elektronska knjiga Draška Dragovića: Marsovi roveri 'Spirit' i 'Opportunity'
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Autor Astronomski magazin
Write comment (2 Comments)
Write comment (2 Comments)
Tokom astrofotografske večeri o kojoj smo pričali u članku Astrofotografsko veče s pogledom na Novi Sad snimljeno je više fotografija nebeskih objekata. Ovu koju sada pokazujemo snimio je:
Ivan Golubović iz Zaječara.
Evo i drugih važnih podataka o snimanju:
Opširnije: Saturn iz Train House
Write comment (0 Comments)Visiting Andromeda galaxy
Pored naše galaksije, Mlečnog puta, za nas je u mnogo čemu najvažnija Velika galaksija u Andromedi ili M31 po katalogu Šarla Mesijea. Ta galaksija nam je sused, najbliža od velikih galaksija, ona je objekat detaljnog ispitivanja, poslužila je za dokaz da pored naše, postoje i mnoge druge galaksije i da je svemir mnogo veći nego što se pretpostavljalo sve do tridesetih godina prošlog veka. Andromedina galaksija je po strukturi vrlo slična našoj galaksiji i proučavajući nju, astronomi dolaze do saznanja i o našoj galaksiji. Sem svega toga sudbina Mlečnog puta je da se kroz koju milijardu godina sudari sa njom. Ona nam hrli u susret 110 kilometara u sekundi. Može da se vidi i golim okom, kao bledunjava pegica u sazvežđu Andromeda.
Zavirite u M31.
Opširnije: Posetite Veliku galaksiju u Andromedi (M31)
Write comment (0 Comments)Na desnoj obali Dunava, između Petrovaradinske tvrđave i Sremske Kamenice, nalazi se malo naselje Ribnjak, sa predivnim pogledom na Novi Sad. U Ribnjaku je vila za iznajmljivanje Train House. U njoj se obično slave rođendani i slični događaji a od pre neki dan uz svoju standardnu ponudu kuća gostima nudi i astronomske sadržaje: star partije, astrofotografsko snimanje, razne vidove astronomskih predavanja i razgovora.
Opširnije: Astrofotografsko veče s pogledom na Novi Sad
Write comment (0 Comments)Kada govorimo o veličini vasione (svemira, univerzuma) moramo razlikovati vidljivu ili tačnije sagledivu (engl. observable) od nesagledive (engl. unobservable) vasione. Pod sagledivom vasionom ne misli se na naše sadašnje ili buduće tehničke mogućnosti da nešto vidimo već na ograničenje koje nameće konačna brzina svetlosti. Iz razloga što nijedan signal ne može putavati brže od brzine svetlosti, ne možemo primiti signale, ni videti, nešto što je dalje od starosti vasione izraženo u svetlosnim godinama. 2015. god. starost vasione je procenjena na 13,799±0.021 milijardi godina. Ali, to ne znači da je prečnik vidljive vasione 13,8 milijardi svetlosnih godina. Tokom tog vremena vasiona se širila i naučnici procenjuju da je prečnik nama vidljive vasione 93 milijardi svetlosnih godina.
Opširnije: Veličina vasione i njena nesagledivost
Write comment (0 Comments)Zooming in on the heart of the Milky Way
Opširnije: Zumiranje u srce Mlečnog puta
Write comment (0 Comments)Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.
Opširnije: Supernova- uzrok masovnog pomora na granici devona i karbona
Write comment (0 Comments)Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari), izraelski istoričar i autor knjiga Sapiens, Homo Deus i 21 lekcija za 21. Vek, u intervjuu za UNESCO-ov Glasnik (The UNESCO Courier), govori o mogućim posledicama trenutne zdravstvene krize izazvane virusom korona i naglašava potrebu za većom međunarodnom naučnom saradnjom i razmenom informacija između zemalјa.
Opširnije: Juval Noa Harari: „Svaka kriza je i prilika.“
Write comment (0 Comments)Astrophotography using a 10 inch dobsonian telescope (without goto system) - Short exposures
Opširnije: Astrofotografija pomoću dobson teleskopa bez go-to sistema
Write comment (0 Comments)VRT FIZIKE: Može li fizika da promeni Srbiju?
„Mi živimo u univerzumu koji je prepun bogatstva, ali smo konačni i ne možemo da pojmimo to beskonačno bogatstvo lepog. Ali ako shvatimo jedno ili dva ili tri mesta tog lepog, mi smo bogatija bića“, kaže dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, u osmoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“.
Opširnije: VRT FIZIKE: Može li fizika da promeni Srbiju?
Write comment (0 Comments)