Spektakularne slike Jupitera snimljene NASA-inom svemirskom letelicom „Juno“. Snimljene su u ultra visokoj rezoluciji u 4K formatu, 60 frejmova u sekundi.
Juiter je najveća i najmoćnija planeta sunčevog sistema.
...Ipak, neki naučnici spekulišu o životu na Veneri. Postoje područja u Venerinoj atmosferi koji bi neki jednostavni oblici života mogli da podnesu. Šta više u kojima bi njima bilo sasvim prijatno. Ta područja se nalaza na 50 do 60 kilometara visine od tla planete i tu vladaju pogodne temperature (od 75 do -10 stepeni C, zavisno od visine), tu postoje hranljivi sastojci pa i nešto vode unutar kapljica sumporne kiseline u oblacima. E tu bi, u tim kapljicama mogli da opstanu neki mikrobi. Uostalom i na Zemlji postoji atmosferska biosfera u kojoj žive takvi organizmi. Njihov dom su kapljice vode koje vetar raznosi širom kontinenata i okeana.
Evo ako nekog interesuje kako kometa C2020 F3 Neowiste izgleda ovih dana. Slikao Boris Saksida 22.8.2020, onako, za uspomenu, ali fotorgrafiju deli sa nama. Da biste ponovo videli ovu kometu u njenom punom sjaju treba da pričekate njen sledeći dolazak u naše nebeske krajeve za nešto manje od 7000 godina.
Kako da postavite smartfon na teleskop i tako dobijete kameru za snimanje udaljenih objekata. Ukoliko nemate teleskop, posetite neki starparti u okolini. Snimanje telefonom je sve popularnije.
Dok ovo pišem, spremaju se dva rovera da istražuju Mars – jedan američki i jedan kineski. Do danas, bilo ih je četiri i svi su američki: 'Sojourner', 'Spirit' i 'Opportunity', i trenutni 'Curiosity'. Pošto je 'Sojourner' bio lansiran 1996. i imao samo 11 kg i prevalio ni 100 metara, smatramo ga samo tehnički roverom, ali prvi pravi su bili 'Spirit' i 'Opportunity'. Danas su praktično zaboravljeni i u svetlu pretstojećih rovera, koji jednim delom baštine i njihove sisteme i znanja, hajde da se podsetimo o kakvim roverima se radilo. Znam da sam jedini na svetu koji sada piše o roverima od pre dve decenije, ali nije mi prvi a ni poslednji put...
Od svih planeta, sem ove naše, sopstvene, Mars nas najviše zanima. On je sličan Zemlji, moguće je da ima, ili da je bar imao život na sebi i na njemu solidnim teleskopom mogu da se vide i neke reljefne forme. Mars prosto mami naše poglede čak i golim okom kada nam je blizu jer tada je sjajan a njegova crvenkasta boja je upadljiva među ostalim nebeskim telima.
Najviše zahvaljujući britanskoj kontra-propagandi, o Indiji sam decenijama imao potpuno iskrivljenu sliku. Drevna istorija i lepe žene, ali sirotinja, beda i prljavština... Svaki monsun odnosi hiljade života, a oni sede i mole se Višni ili nekom od bezbroj božanstava. A onda pročitam da je Indija otvorila svoje kosmičke programe privatnicima! Zašto da ne, jer Indija je već slala brodove na Mesec i Mars. Kakvi su im dalji planovi? Biće zanimljivo pročitati...
Specijalista za sudare u Sunčevom sistemu. Radila je kao profesorica na Harvardu. Stevart je najpoznatija po tome što predlaže novi model porekla Meseca, a posvećena je javnom dosegu planetarnih nauka.