Na ovoj izvanrednoj fotografiji koju je napravio svemirski teleskop Habl (NASA/ESA Hubble Space Telescope) prikazana je spiralna galaksija NGC 5643 u sazvežđu Lupus (Vuk). Dobiti ovako dobru fotografiju nije lako. Urađeno je trideset različitih ekspozicija, u trajanju od ukupno 9 sati. Zahvaljujući velikoj rezoluciji i oštrini slike koju daje Habla, dobijena je ova slika puna detalja i lepote.
Lansiranje stvari u kosmos nekada je spadalo u domen državnih agencija koje su radile s velikim aeronautičkim dobavljačima. Ali stvari su se promenile. U poslednja dve decenije, startap kosmičke kompanije su pokazale da mogu da se takmiče sa svojim većim kolegama, a u nekim slučajevima da budu i ispred njih.
Ogroman udar gama zraka oslobodio je više energije u pola sekunde nego što će Sunce proizvesti energije tokom čitavog svog životnog veka od 10 milijardi godina. U maju 2020. godine, svetlosni bljesak je stigao do Zemlje i otkrila ga je Nasina Neil Gehrels Svift opeservatorija. Naučnici su brzo okrenuli ka njemu druge teleskope - uključujući i svemirski teleskop Habl. Iznenađenje je doneo Habl.
What did Galileo spacecraft discover about Jupiter and its moons?
Pratimo svemirski brod Galilo u njegovoj neverovatnoj misiji do i oko Jupitera. Pokazalo se da su Jupiterovi sateliti izuzetno složeni i fascinantni svetovi koji su do sada skrivali neke izuzetno interesantne činjenice.
„Oblaci se pojavljuju tamo gde dođe do kondenzacije vodene pare. Nekada u oblacima nisu prisutne samo kapljice vode, već i ledeni kristali, a u njima se nalaze i različite čestice“, kaže Luka Ilić iz Instituta za fiziku u Beogradu u sedamnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ u kojoj objašnjava kako pada kiša, ali i kako meteorolozi prave vremensku prognozu.
How I fell in love with quasars, blazars and our incredible universe
Jedidah Isler
astrofizičarka
Proučava blazare - supermasivne hiperaktivne crne rupe koje emituju moćne mlazeve materije.
"Kao astrofizičarka, imam jedinstvenu privilegiju da izučavam neke od najegzotičnijih objekata u našem svemiru. Objekti koji su me očarali od prvog zaljubljivanja kroz karijeru su supermasivne, hiperaktivne crne rupe.
- Svakog dana Zemlju bombarduju milioni tona materijala iz svemira. Ali većina od tog materijala ispari u našoj atmosferi i samo veliki komadi – veličine šljunka pa do kamenica – padaju na tlo.
Kada se pojavio prvi atom, kada je nastala prva zvezda, prva galaksija, supermasivna crna rupa, naša galaksija, Sunčev sistem, Zemlja, Mesec, prvi okean. Kada je nastao život, ozonski omotač, život na kopnu, kada se desilo prvo masovno izumiranje, kada se pojavio prvi kontinent, kada su nastali dinosaurusi, sisari, prve ptice, prvi cvet, čovek?
Kada je otkrivena vatra, teleskop, internet, veštački sateliti…
1915. god. Ajnštajn je stvorio strogi matematički model koji kaže da ne postoji nekakva privlačna sila koja deluje na daljinu, nego je u pitanju tkanje samog univerzuma koje svojim deformisanim oblikom čini da tela padaju...