Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Kina je preduzela ogroman korak u svom programu istraživanja Meseca lansiranjem sonde 'Chang'e 5' s ciljem prikupljanja uzoraka s Meseca i njihovog donošenja na Zemlju. 23. novembra 2020. u 18:30 po našem, raketa 'Dugi Marš' CZ-5 Y5 poletela je s rampe LP-101 u kosmičkom centru Wenchang na ostrvu Hainan sa sondom 'Chang'e 5'na vrhu. Raketa je smestila sondu na trajektoriju ka Mesecu nakon dva paljenja II stepena (početna parkirna orbita je bila 263×276 km i nagiba 22,3°, dok je krajnja orbita razdvajanja sonde iznosila 201× 392 km i 21,3°). 'Chang'e 5' je prva misija koja će sakupiti uzorke s Meseca u 44 godine. Poslednja je bila sovjetska sonda 'Луна 24', koja je u avgustu 1976. donela 170 grama Mesečevog regolita. Ovo je šesto lansiranje rakete CZ-5 i peta varijanta CZ-5 - prethodno poznata kao CZ-5A, s tri stepena. Ako sve bude teklo prema planu, 'Chang'e 5' će ući u lunarnu orbitu 28. novembra i sletiće u zonu Mons Rümker, u OceanusProcellarumu, 29. novembra. Povratak kapsule s uzorcima očekuje se 15. ili 16. decembra.
Na ćelijskom nivou putovanje u svemir je loše za telo
Loše vesti za astronaute. Nova studija Sveobuhvatnog centra za borbu protiv raka Georgetown Lombardi (Georgetown Lombardi Comprehensive Cancer Center) sugeriše da svemirska putovanja mogu poremetiti rad mitohondrija u ćelijama zbog promene gravitacije i dejstva zračenja. Kada je ideja svemirskog putovanja prvi put prihvaćena ozbiljno, rešavanje problema života u svemiru izgledalo je prilično jednostavno. Osim nedostatka gravitacije, sve je naizgled kao u podmornici ili avionu na velikoj nadmorskoj visini. Trebalo je samo osigurati da bude dovoljno vazduha, da bude prava temperaturu i vlažnost.
U ponedeljak, 30. novembra dogodiće se pomračenje Meseca Zemljinom polusenkom, ali postoji više razloga zbog kojih se ono neće videti iz naših krajeva.
Prema novoj mapi Mlečnog puta, položaj Sunčevog sistema nije tamo gde smo mislili da jeste. Ne samo da je bliži galaktičkom centru, time i supermasivnoj rupi u centru, Strelcu A*, nego Sunčev sistem rotira oko centara brže nego što smo mislili.
„Epizoda je posvećena razumevanju jedne od poznatih fizičkih veličina – entropije, koja se izuzetno retko koristi u svakodnevnom životu, pa je stekla izvestan enigmatičan status. U udžbenicima nedovoljno precizno opisana kao mera nauređenosti sistema, entropija često inspiriše umetnike i podstične raznolika spekulativna razmišljanja o svetu.
Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom putovanju saznaćete kako je nastao jedan od najpoznatijih kataloga na izgled sličnih, a tako različitih astronomskih objekata.
Fotografiju ove galaksije napravio je svemirskog teleskopa Habl. Galaksije je upečatljiva zbog svoje nežne, “vunaste” prirode. Vunasti spiralni krakovi ukazuju na to da se nedavnao formiranja zvezda u galaksiji desilo relativno tiho.