Odličan dokumentarni film o trci za Mesec dva politička i vojna bloka u vreme hladnog rata pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Ovo takmičenje je prikazano kroz sudbinu dva rodonačelnika astronautike Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, Sergeja Koroljova i Vernera fon Brauna. Film je pun dragocenih podataka i gledanje je obavezno.
Svi znamo na koji način 'SpaceX' planira da spusti putnički brod na Mars: koristeći 'Starship'. Odnosno, koristio bi nadzvučni retro-pogonski sistem, oblast u kojoj kompanija Elona Muska već ima veliko iskustvo zahvaljujući reutilizaciji 'Falcona 9'. No, treba odabrati oblik broda. Svi se slažu da je sletanje na Mars posebno složeno. S jedne strane imamo atmosferu koja nas prisiljava da koristimo termički štit ako ne želimo da izgorimo. Ali ova atmosfera je toliko tanka da nije dovoljno otvoriti padobran da bi brzina našeg broda bila značajno manja od brzine kamena u slobodnom padu. Potrebno je dodati i druge kočione sisteme, poput retro-raketa ili vazdušnih jastuka. Svako ko je pratio odiseju Marsovskih sondi dobro poznaje ovaj problem, što je rezultiralo sa nekoliko epskih 'litokočenja' koje su iskusili 'Schiaparelli' ili 'MarsPolar Lander'. Ali brod s ljudskom posadom, zbog svojih velikih dimenzija, ovom izazovu daje novu dimenziju. U stvari, NASA već četiri godine odlučuje koji je metod sletanja najbolji i još uvek nije odlučila.
Sve češće se u državnim ustanovama, bankama i lokalina na plafonima vide mali uređaji koji predstavljaju detektore dima. Njihov zadatak je da uključe automatski sistem vodenih prskalica koje treba da ugase potencijalni požar. Malo ljudi zna da je glavni deo tog prostog uređaja radioaktivni elemenat americijum-241. Kakve veze ima radioaktivnost sa detekcijom dima?
Novi, kratak video zapis, iz novih uglova, leta SN8. Tim letom je domonstrirano aerodinamičko spuštanje i manevar prelaska u vertikalan položaj koji se obavlja neposredno pre sletanja. Ti maneveri će omogućiti sletanje kako na mestima gde nema pripremljenog mesta za sletanje, tako i na Mesecu, Marsu a i dalje.
Za rubriku vjerovali ili ne je podatak koji sam izguglao prije par dana. Naime, do sada je mapirano oko 19% okeanskog dna na Zemlji (vodene površine uzgred zauzimaju 71% ukupne površine Zemlje), što će značiti da je 81% dna nedovoljno poznato, a to obuhvata oko 57% ukupne Zemljine kugle. Taj podatak sam za sebe ne bi bio toliko čudan da procenat mapiranja Mjeseca nije 98%. Nepoznati su samo polarni djelovi koji su u dubokoj sjenci.
Svi znamo na koji način 'SpaceX' planira da spusti putnički brod na Mars: koristeći 'Starship'. Odnosno, koristio bi nadzvučni retro-pogonski sistem, oblast u kojoj kompanija Elona Muska već ima veliko iskustvo zahvaljujući reutilizaciji 'Falcona 9'. No, treba odabrati oblik broda. Svi se slažu da je sletanje na Mars posebno složeno. S jedne strane imamo atmosferu koja nas prisiljava da koristimo termički štit ako ne želimo da izgorimo. Ali ova atmosfera je toliko tanka da nije dovoljno otvoriti padobran da bi brzina našeg broda bila značajno manja od brzine kamena u slobodnom padu. Potrebno je dodati i druge kočione sisteme, poput retro-raketa ili vazdušnih jastuka. Svako ko je pratio odiseju Marsovskih sondi dobro poznaje ovaj problem, što je rezultiralo sa nekoliko epskih 'litokočenja' koje su iskusili 'Schiaparelli' ili 'Mars Polar Lander'. Ali brod s ljudskom posadom, zbog svojih velikih dimenzija, ovom izazovu daje novu dimenziju. U stvari, NASA već četiri godine odlučuje koji je metod sletanja najbolji i još uvek nije odlučila.
Sve češće se u državnim ustanovama, bankama i lokalina na plafonima vide mali uređaji koji predstavljaju detektore dima. Njihov zadatak je da uključe automatski sistem vodenih prskalica koje treba da ugase potencijalni požar. Malo ljudi zna da je glavni deo tog prostog uređaja radioaktivni elemenat americijum-241. Kakve veze ima radioaktivnost sa detekcijom dima?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
