Kako je izgledala misija Rozeta i šta je sve otkrila o kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko?
Rozeta je misija Evropske Svemirske Agencije koja je lansirana 2004te godine kako bi istražila kometu 67P Čurjumov Gerasimenko. Put do ove komete je trajao 10 godina i Rozeta je tri puta proletela pored Zemlje i jednom pored Marsa. Takođe su posećeni asteroidi 2867 Šteins i 21 Lutecija tokom putovanja ka kometi 67P. Misija je imala u planu da sleti na površinu komete sa sletačem File. Kako je protekla ova misija, i kako izgleda površina jedne komete?
Biti astronaut nikad nije bilo lako. Iako je to danas mnogo manje opasno zanimanje nego u prošlosti, muškarci i žene posvećeni osvajanju kosmosa znaju da tokom misije postoji mnogo stvari koje bi mogle poći kako ne treba. Ali od svih opasnosti postoji jedna koja obično ostaje neprimećena a koja je uprkos tome prisutna u svakoj misiji. Mislim na zračenje.
Pre deset godina smo u časopisu Astronomski magazin pisali kako je deset godina ranije, 15. januara 2001, pokrenuta Vikipedija. Drugim rečima ovog meseca omiljena enciklopedija svih naroda ovih dana je napunila 20 godina svog postojanja (i malo je mlađa od Astronomskog magazina).
Svi pričaju o koroni, pa hajde i ja da kažem nešto. 28. februara 1959. lansiran je 'Discoverer 1', prvi satelit programa 'CORONA' ('KH-1'). Cilj ovog programa bio je špijuniranje SSSR-a usred Hladnog rata, da bi se tako izbegle rizične misije strato-aviona 'U-2'. Predsednik Eisenhower je odobrio program februara 1958, a razvili su ga zajednički CIA i USAF. Kao rezultat saradnje ove dve organizacije, 1. avgusta 1960. je formirana Nacionalna obaveštajna služba (NRO). Špijuniranje neprijatelja iz kosmosa postao je prioritet obeju vlada, jer se pojavila mogućnost slanja satelita u orbitu. Međutim, tehnologija za prenos slika iz kosmosa još nije bila zrela, pa su obe sile odlučile da koriste kapsule sa ablativnom termozaštitom za vraćanje rolni filmova na Zemlju. U SSSR-u je projekat špijunskih satelita, nazvan 'Зенит', takođe postao prioritet, toliko da je program brodova sa posadom 'Восток' bio integrisan u njega. Imajući snažnije rakete, Sovjeti su mogli da koriste mnogo veće brodove, pa su odlučili da ugrađuju kamere i njihovu optiku u kapsulu, kako bi mogle da se spasu i ponovo koriste. SAD nisu imale takvu opciju, pa su kapsule mogle da vrate samo film, a optika je u svakoj misiji propadala.
Vreme na Zemlji se određuje prema 24-časovnom ciklusu dan/noć u kojem se planeta jednom okrene oko svoje ose. Svaki dan traje približno 86 400 sekundi čemu je dnevno/noćni ciklus izuzetno dosledan uprkos činjenici da on realno redovno neznatno varira.
(ili istorija sistema za spuštanje 'Perseverancea')
Nasin rover 'Perseverance' je težak 1025 kg i predstavljaće najtežu sondu koja je ikad dospela na površinu Marsa. Pre toga, to je bio 'Curiosity' sa 900 kg. Za to treba zahvaliti genijalnom sistemu za spuštanje nazvanom Sky Crane ('Nebeska dizalica'). Ali kako su Nasini inženjeri došli do ove neobične tehnike? Postoje li druge mogućnosti za sletanje velikih sondi na Crvenu planetu?
Analema je kriva u obliku izdužene osmice koja prikazuje položaj Sunca na nebu tokom godinu dana, posmatrano sa istog mesta u isto vreme. Detaljno je objašnjena u članku od pre četri dana ovde. Ali kako izgleda Mesečeva analema?
Galaksija Messier 51 je jedna od najbolje proučenih spiralnih galaksija i omiljena meta astronoma amatera. Nalazi se na 31 miliona svetlosnih godina od u sazvežđu Canes Venatici (Lovački psi). Okrenuta je prema nama pod najboljim uglom tako da se izvanredno vide njeni kraci i oblaci gasa i prašine koji su fabrike za proizvodnju novih zvezda.
Biti astronaut nikad nije bilo lako. Iako je to danas mnogo manje opasno zanimanje nego u prošlosti, muškarci i žene posvećeni osvajanju kosmosa znaju da tokom misije postoji mnogo stvari koje bi mogle poći kako ne treba. Ali od svih opasnosti postoji jedna koja obično ostaje neprimećena a koja je uprkos tome prisutna u svakoj misiji. Mislim na zračenje.
Pre deset godina smo u časopisu Astronomski magazin pisali kako je deset godina ranije, 15. januara 2001, pokrenuta Vikipedija. Drugim rečima ovog meseca omiljena enciklopedija svih naroda ovih dana je napunila 20 godina svog postojanja (i malo je mlađa od Astronomskog magazina). 
Svi pričaju o koroni, pa hajde i ja da kažem nešto.
(ili istorija sistema za spuštanje 'Perseverancea')
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
