„2001: Odiseja u svemiru“ je jedan od najpopularnijih SF filmova, koji je za mnoge čak najbolji SF svih vremena. Napravljen je po knjizi majstora, Artura Klarka, i režiser je bio već tada a i posle dokazani majstor svog zanata, Stenli Kjubrik. Mnoge gledaoce je međutim zbunio kraj filma. Ne sama poslednja scena, ona je dovoljno jasna. Ne ni čuvena, za ono vreme prilično revolucionarna scena u kojoj se specijalnim efektima prikazuje transport astronauta Boumena, koja se vizuelno uklapala u psihodeličnost šezdesetih i u ondašnji duh vremena po kome dolazi neka nova, tehnološki savršenija budućnost. Gledaoce je najviše zbunila sekvenca između te dve, spora, i bez reči, u nekom stilizovanom francuskom zamku ili palati, ili kako se to otmeno kaže, šatou. O čemu se tu radi?
Renoviram stan i nemam vremena za kosmos, ali dok čukam mogu da razmišljam o njemu. Recimo, dok iznosim šut čekam vesti o japanskoj 'Hayabusi 2', koja se posle 6,5-godišnjeg putovanja vratila i izbacila ka Zemlji kontejner sa uzorcima asteroida Ryugu. Japanci su svoju sondu veličine omanjeg frižidera uputili ka novom cilju – asteroidu 1998 KY26, do koga će stići 2031. Ali šta je s uzorcima? JAXA se drži svog oprobanog sistema – nikom ni reči, pa ko koliko izdrži. Evo već pola godine nema informacija o asteroidskoj prašini, a poslednje informacije o sondi su od marta.
Tijekom devedesetih godina 20. stoljeća ESA se je nametnula kao lider na tržištu komercijalnih svemirskih letova, dok zadnjih godina preuzima bitnu ulogu i u istraživanju Svemira.
Danas bi trebali da se upoznamo sa najtežom raketom u kineskom arsenalu i petom članicom ogromne raketne porodice 'Dugi Marš', koja je dobila ime po 9000 km dugom maršu Cetungove Crvene armije 1935. godine. To je prva kineska raketa koja je ušla u ekskluzivni klub potrošača ne-hipergoličnih goriva. Ona je treća na svetu po snazi, kadra da podigne u orbitu 25 tona; ispred nje su samo američke rakete 'Delta IV Heavy' sa 28,8 t i 'Falcon Heavy' sa 63,8 t. Zapad je prvi put video ovu raketu tek na kraju testiranja 2015. Do danas je degažirano 7 ovih raketa, sa samo jednim faulom. O njima ćemo tek da slušamo priče...
Brže od svjetlosti - San o međuzvjezdanim putovanjima
Upustiti se u nepoznato, vidjeti preko horizonta, naći nove zvijezde, nove svjetove... Taj je san star koliko i čovječanstvo. Danas znanstvenici vjeruju da je naša galaktika ispunjena sunčevim sustavima, uključujući i do devet milijardi zvijezda sličnih našemu Suncu i planeta sličnih Zemlji.
Kako je izgledalo sletanje NASA-ine misije Apollo 15 na Mesec? Epizoda 2
U prethodnoj epizodi videli smo kako je izgledalo sletanje na Mesec kao i kako je protekao let misije Apollo 15. Tokom ove misije, astronauti su u 3 navrata istraživali površinu putem lunarnog rovera i ukupno su proveli preko 18 sati u istraživanju. Šta su sve otkrili na Mesecu i kako je protekla ova izuzetna misija?
Velika kineska raketa koja je nekoliko dana nekontrolisano kružila oko Zemlje konačno je pala na planetu u Indijski okean blizu Maldiva. Sve do poslednjeg časa nije se pouzdano znalo ni kada će ta rakete, preciznije rečeno, jedan njen segment, pasti a ni gde tačno što je izazvalo oštre kritike Nase i drugih zapadnih agencija pogotovo što je zona pada pokrivala dobar deo ekvatorijalnog područja te su na udaru između ostalih bile i SAD i i južna Evropa.
Merkur je ovih dana u maksimumu (odmakao se 20-tak stepeni uglovno) i relativno je visoko jer je u delu ekliptike koji se projektuje na sazvežđe Bika. Venera je nisko, udaljena je svega desetak stepeni od Sunca....
Nakon dvogodišnje potjere, 2018. godine, svemirski brod NASA-e `OSIRIS-REx` stigao je do drevnog asteroida Bennu, i prvi je njegov posjetioc u nekoliko milijardi godina.
Već nekoliko dana čekam da neko od naših dobrih poznavalaca astronautike napiše nešto o ovoj temi koja uznemirava pola sveta, ali niko da prozbori nešto. Ispašće da pišemo samo kada Kina postigne neki lep uspeh.