Krajem prošle godine, 14. decembra 2021. zvanično je otvoren IPA projekat Electra. Na prigodnoj ceremoniji otvaranja rukovodilac projekta, prof. dr Dušan Mrđa je govorio o planovima, zadacima i ciljevima IPA projekta Electra. Prenosimo taj govor u dva dela.
Kada se i poslednja zvezda ugasi svemir će postati prazno mesto bez svetlosti, aktivnosti i života. Crne rupe će progutati sve, ali će i one na kraju ispariti, prostor će se toliko proširiti da se zaostale čestice neće susretati i neće biti nikakve interakcije ni aktivnosti. Da li je baš tako? Odgovore daje tekst u časopisu The Conversation čije najvažnije delove prenosimo.
Kineska sonda 'Chang'e 4' postala je prvi ljudski artefakt koji je 3. januara 2019. meko sleteo na drugu stranu Meseca. Oko 12 sati nakon sletanja, sonda je aktivirala rover 'Yutu 2', koji je, logično, takođe ušao u istoriju kao prvo vozilo koje se kretalo 'onom' stranom našeg satelita. Od tada su prošle 3 godine i sve to vreme mali rover se kreće, polako ali neumoljivo. Nedavno je 'Yutu 2' (玉兔 二号) prešao oznaku od jednog kilometra na Mesecu 38. lunarnog dana misije (jedan lunarni dan je jednak jednom zemaljskom mesecu). Tačnije, 7. januara 2022. odometar 'Yutua 2' je pokazao 1003,9 metara. To svakako nije impresivna brojka, pogotovo u poređenju sa 10,54 km pređenih 'Луноходом 1' ili skoro 40 km 'Лунохода 2', ali nije loše za mali rover od 140 kg koji može da radi samo u određenim razdobljima lunarnog dana (kada Sunce nije prenisko ili previsoko na horizontu da bi mogla da se kontroliše da temperatura sistema ne izlazi van parametara vozila).
Prognozira se da će 25.solarni ciklus dostići vrhunac u julu 2025. godine kao relativno slab ciklus, sličan 24. solarnom ciklusu. Međutim broj sunčevih pega u proteklih 15 meseci nadmašuje prognozu. Mesečna vrednost na kraju decembra 2021. bila je više nego dvostruko veća od prognoze, i najveća u više od poslednjih 5 godina.
Treba razlikovati nastanak života i postojanje života. Kako je život nastao, bolje da ne diramo, jer to ni nauka ne zna, samo pretpostavlja, a ni evolucija se ne bavi time. Postojanje, opstanak života je potpuno druga tema i o tome dosta znamo. Između ostalog da je život vrlo prilagodljiva i otporna zverka i da, kada bismo stigli do nekih odgovarajućih svetova, neki oblici života sa Zemlje bi opstali tamo.
Prošle nedelje sam (ponovo) pisao o mom omiljenom Tritonu. Tada sam se setio misije koja je prošle godine bila u šesnaestercu – znači 'samo što nije' – ali nažalost gol je promašen: misija je otkazana 'do daljeg'. Ako kažem da je trebala da stigne do cilja 2040, to znači da je mnogi od nas možda neće ni da doživi. Zato nam je ovo šansa da vidimo kako su naučnici i inženjeri naše generacije razmišljali o jednoj međuplanetnoj misiji.
Nastanjivost planete zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je postojanje jakog i dugovečnog magnetnog polja. Magnetno polje se stvaraju hiljadama kilometara ispod površine planete u njenom tečnom jezgru i protežu se daleko u svemir - štiteći atmosferu od štetnog sunčevog zračenja.