Najveća dosad pronađena crna rupa nosi šifru S5 0014+81, i ima masu od 40 milijardi M☉ (solarnih masa). To je svrstava relativno blizu teorijske gornje granice za masu koju neka crna rupa može steći konvencionalnom metodom akrecionog diska. Sa masom četiri Velika Magelanova oblaka, S5 0014+81 ima Schwarzschildov poluprečnik od 790 AJ (prečnik 1580 AJ), odn. oko 40 puta veći od Plutonove orbite.
Gaia i JWST se nalaze u orbitama oko Lagranžove tačke 2 (L2), 1,5 miliona km od Zemlje u pravcu Sunca-Zemlja, iza Zemlje. Gaia je tamo stigla 2014, a Veb teleskop u januaru 2022. Dana 18. februara 2022. godine, dve svemirske letelice bile su udaljene 1 milion km, sa Gajinim pogledom prema Vebovom ogromnom štitu od sunca. Veoma malo reflektovane sunčeve svetlosti dolazilo je do Gaje, i Veb se zato vidi kao sićušna, slaba tačka svetlosti bez ikakvih vidljivih detalja.
Još 1977. pojavila su se u Americi dva kratka dokumentarna filma, nazvana 'Powers of Ten', koja su napisali i režirali industrijski dizajneri Charles i Alexandra Eames. Oba dela prikazuju relativnu skalu Univerzuma prema redu veličine (ili logaritamskoj skali) baziranom na faktoru 10, najpre krećući od Zemlje dok se ne obuhvati čitav kosmos, a zatim se smanjujući na niže, sve dok se ne pojave pojedinačni atomi i njihovi kvarkovi.
Prvo ćemo primeniti Dozovo ograničenje ("Dawes' Limit"), koje vrlo precizno daje maksimalnu rezoluciju dve jednako svetle tačke (bilo kod teleskopa, bilo kod mikroskopa). Ograničenje je dobilo ime poznatom britanskom astronomu Williamu Rutteru Dawesu (1799–1868). Ono iznosi:
Tom brzinom (približno 670-ti deo brzine svetlosti) trebalo bi nam negde oko 6 milijardi godina! (Koristim milje zbog ilustracije koju imam. 1 milja = 1,609 km)