Kako smo se našli ispred svetlosti sa tih [dalekih] objekata? Jer [i] naša materija potiče iz oblasti Velikog Praska!
To je pitanje čitaoca Dejana Mišića na skorašnji članak o otkriću do sada najstarije i najudaljenije galaksije. Najbolji odgovor daje standardna paradigma o evoluciji ranog svemira, hipoteza o takozvanoj inflacionoj fazi širenja. Evo kako to izgleda u slučaju nas i galaksije HD1.
Nisam ti ja neki astronom ili planetolog. Više sam inženjer. Ali to ne znači da povremeno ne zavirim i u tuđe dvorište – šta ćeš, sitna ljudska duša. Mada samo u najširim potezima, ipak pratim šta ima novo i među zvezdama. Pet para ne dajem na priče o kolonizaciji Meseca, teraformiranju Marsa, bazama na Tritonu i slično, a kad pročitam 'planove' za putovanja do drugih planetnih sistema, to jednostavno preskačem. Ali, od kako su se 'pojavili' Kinezi, krajičkom oka pratim šta rade kosooki... opasni tipovi. Igram na kartu da će za desetak godina AM imati punu prvu stranu ispunjenu kineskim kosmičkim
Zvezde su nebeska tela koja emituju sopstvenu svetlost, u stanju su plazme (tj. visoko jonizovanog gasa na visokoj temperaturi), sastoje se najviše od vodonika i helijuma, a zatim i od drugih elemenata u znatno manjoj količini. U središtima zvezda pod ogromnim pritiscima ogromna i je i temperatura (10 i više miliona stepeni). Takvi uslovi dovode do termonuklearnih reakcija i konačno do stvaranja energije koja se izliva u prostor.
Povremeno dobijem kritiku da pišem (i) o temama koje nemaju veze s kosmosom. To zavisi od percepcije. Sve na Zemlji ima veze sa kosmosom. Ili, sve u kosmosu zavisi na život na Zemlji, pa i na nas. Uostalom, ako šire gledaš, ovaj sajt se trudi da proširi vidike (zato se kosmos i zove 'space'), da probudi interesovanje za sve što nas okružuje, pa ko vidi vezu kosmosa i istorije, hemije ili matematike, vidi, a ko ne – znači mora više da čita... Ili mu nema spasa....Povremeno dobijem kritiku da pišem (i) o temama koje nemaju veze s kosmosom. To zavisi od percepcije. Sve na Zemlji ima veze sa kosmosom. Ili, sve u kosmosu zavisi na život na Zemlji, pa i na nas. Uostalom, ako šire gledaš, ovaj sajt se trudi da proširi vidike (zato se kosmos i zove 'space'), da probudi interesovanje za sve što nas okružuje, pa ko vidi vezu kosmosa i istorije, hemije ili matematike, vidi, a ko ne – znači mora više da čita... Ili mu nema spasa.....
Iako je 12. april dan koji su do sada Ujedinjene nacije uredno slavile kao međunarodni Dan leta čoveka u kosmos, opšta histerija koja trenutno vlada u svetu a posebno u Evropi zbog ruske intervencije u Ukrajini dovela je do toga da se ove godine taj dan u medijima ni ne pomene. A povod za praznovanje je neverovatan: tog dana je Gagarin poleteo u kosmos i nagovestio jednu potpuno novu eru. Međutim, on je bio Rus i to je dovoljno da se čak i takav istorijski datum zaboravi... Na moju žalost, tome se pridružila i moja zemlja, ali šta ćeš... takva je politika, takav je današnji svet
Journey to the Andromeda Galaxy Faster Than the Speed of Light!
Krenite na putovanje iza Mlečnog puta i prevalite 2,5 miliona svetlosnih godina da posetite Veliku galaksiju u Andromedi, najveću galaksiju u Lokalnoj grupi.
Prva zemlja u Africi koja je lansirala sopstveni komunikacioni satelit u kosmos je bila Nigerija. Bio je to 'NigComSat-1', koji je 2007. lansiran iz Kine kineskom raketom. Ko je pomislio da se radilo o nekom satelitčiću prevario bi se, jer se radilo o mašini teškoj preko 5 tona! Danas, 22 godine od lansiranja prvog afričkog satelita (Južna Afrika), Afrika učestvuje u kosmičkom otpadu sa 44 satelita. Njih su uspešno lansirale: Alžir, Angola, Egipat, Etiopija, Gana, Kenija, Maroko, pomenutia Nigerija, Mauricijuis, Ruanda i Sudan. Iako ja imam posebno mišljenje o grozničavoj želji Zapada da pokrije čitav svet internetom, danas ću to preskočiti i reći nešto o Nigeriji, zemlji koja će do 2050. demografski postati jedna od pet zemalja na planeti.
M 81 spada u najlepše galaksije na celom nebu. Ona je i jedna od najsvetlijih u Mesijeovom katalogu. Njena magnituda iznosi +6,8 i lepo se vidi dvogledom. Poznata je i pod imenom Bedeova galaksije jer ju je otkrio ovaj nemački astronom (Johan Elert Bode) 1774. a nešto kasnije, 1779. Pjer Mešan i Šarl Mesjeije su je uvrstili u Mesijeov katalog. Od nas je udaljena 12 miliona svetlosnih godina.
Kako smo se našli ispred svetlosti sa tih [dalekih] objekata? Jer [i] naša materija potiče iz oblasti Velikog Praska!
Iako je 12. april dan koji su do sada Ujedinjene nacije uredno slavile kao međunarodni Dan leta čoveka u kosmos, opšta histerija koja trenutno vlada u svetu a posebno u Evropi zbog ruske intervencije u Ukrajini dovela je do toga da se ove godine taj dan u medijima ni ne pomene. A povod za praznovanje je neverovatan: tog dana je Gagarin poleteo u kosmos i nagovestio jednu potpuno novu eru. Međutim, on je bio Rus i to je dovoljno da se čak i takav istorijski datum zaboravi... Na moju žalost, tome se pridružila i moja zemlja, ali šta ćeš... takva je politika, takav je današnji svet
Prva zemlja u Africi koja je lansirala sopstveni komunikacioni satelit u kosmos je bila Nigerija. Bio je to 'NigComSat-1', koji je 2007. lansiran iz Kine kineskom raketom. Ko je pomislio da se radilo o nekom satelitčiću prevario bi se, jer se radilo o mašini teškoj preko 5 tona! Danas, 22 godine od lansiranja prvog afričkog satelita (Južna Afrika), Afrika učestvuje u kosmičkom otpadu sa 44 satelita. Njih su uspešno lansirale: Alžir, Angola, Egipat, Etiopija, Gana, Kenija, Maroko, pomenutia Nigerija, Mauricijuis, Ruanda i Sudan. Iako ja imam posebno mišljenje o grozničavoj želji Zapada da pokrije čitav svet internetom, danas ću to preskočiti i reći nešto o Nigeriji, zemlji koja će do 2050. demografski postati jedna od pet zemalja na planeti.
Drugim rečima, da li recimo milijardu kubnih svetlosnih godina 'praznog' kosmosa između galaksija ima ikakvu masu?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
