Ovo pitanje, koje potiče od čitaoca Dragana (komentar pri dnu te stranice) je lepo zapažanje godišnjeg ciklusa promene neba. Kratko rečeno, uzrok je sledeći: tokom leta, Sunce je visoko na nebu, pun Mesec je uvek nasuprot Sunca, pa je nisko. Zimi je obrnuto. Da pogledamo malo detaljnije…
Pametni bi ljudi rekli kakav neklikabilan naslov, a još i gori podnaslov. Oba ova pitanja nimalo nisu naivna. O njima danas ovise naši životi, ne u prenesenom značenju, doslovce ovisimo o točnim odgovorima na ova pitanja. Čuli ste za GNSS, Global Navigation Satellite Systems? Zvuči poznato ali nije baš najjasnije? Šta kažete na GLONASS, GPS, GALILEO, BEIDOU? To su nam poznatije skraćenice.
Jupiter kako ga je video Svemirski teleskop Habl 27. juna 2019. godine. Za snimanje upotrebljena je Hablova širokougaona kamera a u momentu snimanja Jupiter je od nas bio udaljen 644 miliona kilometara i to je bila njegova najmanja razdaljina od Zemlje te godine.
U Prijedoru je u petak 16. avgusta u Gradskoj čitaonici Prijedor u organizaciji Astronomskog društva Sirijus održano predavanje na teme: Magline i Rad teleskopom. Predavači su bili članovi društva: Mladen Puzigaća, Irena Durković i Nikola Dejanović.
Sa Slavkom Stojanovim sam se upoznao davno, toliko davno da sam mislio da ga oduvek poznajem. U svakom slučaju bilo je to u zadnjoj deceniji prošlog veka.
Zapravo, konačnog odgovora na ovo pitanje i nema, iz jednostavnog razloga zato što niko stvarno ne zna koliko je kosmos veliki. Ipak, napravimo neke pretpostavke.
Da preživljavaju najizdržljiviji - prvi je otkrio Čarls Darvin.
On je ovo primetio kada je pre više od 160 godina izučavao džinovske kornjače na Galapagosu. Danas, više od vek i po kasnije, čak i Katolička crkva prihvata Darvinovu teoriju evolucije. Ako ste propustili čas biologije - pogledajte kako je Darvin došao do najznačajnijeg otkrića.