Bila je subota, 27. avgust, dan predivan, priroda još lepša, kao iz slikovnice za decu da je precrtana i samo su još dugouhe zeke falile za potpunu idilu. Ali ne može čovek sve da ima. Eto takav dan je bio te subote kada se ekipa iz projekta ELECTRA obrela na Andrevlju, a Andrevlje je, jedno od dva najlepša izletišta na Fruškoj gori.
Dobro vam jutro čitatelji, raketa na putu za Mjesec danas stvara novi krug povijesti
Danas, 29.08.2022. sa raketodroma Kennedy-jeva svemirskog centra na Floridi put nebesa krenuti će monstruozna raketa SLS noseći sve elemente čovjekova povratka na vanzemaljski svijet prije 2030.
Planetarni prstenovi su grupe čestica koje su rasute u obliku diska ili prstena na sličnoj udaljenosti od astronomskog objekta, a obično su napravljene od čvrstog materijala kao što su prašina, čestice leda i mali prirodni sateliti. U ovom videu ćemo otkriti kako se formiraju planetarni prstenovi i videti koja tela u Sunčevom sistemu imaju ove divne strukture.
...Mnogima je to mnoštvo snažan argument da, sem nas, u svemiru postoji puno vanzemaljskih bića, od kojih nas mnogi nadmašuju po svom tehnološkom, naučnom i svakom drugom dostignuću.
Danijela Vud predvodi istraživačku grupu za korišćenje svemira u MIT Media Lab, gde radi na rušenju barijera koje ograničavaju prednosti istraživanja svemira samo na nekolicinu, bogate ili elitu. Ona identifikuje šest tehnologija razvijenih za istraživanje svemira koje mogu doprineti održivom razvoju širom sveta - od satelita za posmatranje koji pružaju informacije organizacijama za pomoć do medicinskih istraživanja o mikrogravitaciji koja se mogu koristiti za poboljšanje zdravstvene zaštite na...
Konačno posle pola veka od kako je čovek koračao po Mesecu stekli su se uslovi za ponovnu posetu ljudi Zemljinom prirodnom satelitu. Nasa je u tom cilju pokrenula program Artemis u okviru koga treba da se realizuju tri misije. Artemis I će biti misija bez ljudske posade, zatim sledi Artemis II sa ljudskom posadom, ali bez sletanja na Mesec, te Artemis III koja konačno 2025. godine treba da odvede ljudsku posadu na Mesec.
U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.