Prosto je neverovatno šta sve danas astronomska forenzika može da otkrije. Padne kamen sa neba, a onda vam naučnici kažu njegovo poreklo, odakle je stigao, koliko je star, iz koje porodice potiče, ko su mu braća, roditelji itd. Poreklo za 90% svih ikada pronađenih meteorita se danas zna.
Ova slika Jupitera sa JVST-ove bliske infracrvene kamere, NIRCam, pomogla je istraživačima da otkriju mlazni tok iznad ekvatora planete koji putuje 515 kilometara na sat. Nalazi se unutar bele trake koja prelazi centar planete, otprilike 40 kilometara iznad Jupiterovih oblaka.
1960. godine, tajno lansiranje rakete prethodilo je prvom letu Gagrina u svemir. Brod kosmonauta Kima Kirilova je oštećen pre nego što je stigao u orbitu i pao je na Zemlju. Kim je preživeo. Oporavljajući se, Kim shvata da je stigao u 2023. i očigledno je ovo njegova budućnost.
Ova Hubbleova Slika tjedna prikazuje NGC 1672, jednu spiralnu galaktiku s prečkom, koja je od nas udaljena 49 milijuna svjetlosnih godina i koja se nalazi u zviježđu Lampuge (Dorado).
Malo koja tema može tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas povremeno posećuju inteligentna bića sa drugih svetova. Javnost se podelila na dva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo često bili domaćini vanzemaljcima i na skeptike koji tvrde da će poverovati u to tek kad vide nedvosmislene dokaze. I jedni i drugi počeli su da se udružuju u grupe u kojima razmenjuju iskustva i utvrđuju strategiju zajedničkog napada na suprotni tabor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikovani leteći objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici.
Jednoga dana, za 5 milijardi godina, možda će neko ljudsko biće sa bezbedne udaljenosti od nekoliko hiljada svetlosnih godina posmatrati planetarnu maglinu koju će proizvesti naše Sunce.
Dana 30. oktobra 1938. godine u 20 časova na radio programu CBS-a bila je novela H. G. Velsa (H. G. Wells) “Rat svetova”. Mada je u originalnom delu radnja smeštena u viktorijansku Englesku, Hauard Koh (Howard Koch) je u radio adaptaciji celu priču premestio u savremenu Ameriku, u pitomi Nju Džersi. “Loši momci” u ovoj priči su Marsovci: stigli su u monstruoznim ratnim mašinama iz kojih toplotnim zracima i otrovnim gasom polako ali temeljito uništavaju ne samo na hiljade ljudi, nego i sav živi svet na Zemlji. Nape- tost i panika rastu dok se neprijatelj približava Njujorku. Svi su izgledi da će kraj za ljudsku rasu biti tragičan, ali su u raspletu priče Marsovci ipak pobeđeni i uništeni, i to ne zaslugom ljudi nego bakterija i virusa, za koje nisu imali razvijen imunološki sistem odbrane.
U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.