Misije

Astronautske misije

Izveštaj pred lansiranje 'InSighta'

i7Uskoro nam predstoji još jedno Nasino planetno lansiranje. 'InSight', misija koja će se fokusirati na Marsovu geofiziku, biće lansirana raketom 'Atlas V' (401)iz vazduhoplovne baze Vandenberg tokom lansirnog prozora koji će se otvoriti od 5. maja 2018. Ovaj post predstavlja kratak i zažet presek kroz informacije o 'InSightovom'lansiranju, krstarenju i očekivanoj misiji na Mars.

Opširnije: Izveštaj pred lansiranje 'InSighta'

Write comment (0 Comments)

Plan 'SpaceX' za osvajanje Sunčevog sistema

sx23

 Verzija 2.0 

U poslednje vreme sam zainteresovan za planove za putovanje na Mars. Lično sam vrlo skeptičan, jer ukratko – nema političke volje niti love. Zapravo, ima love ali ne za to. Ko je lud da dâ tilione dolara da bi se kočoperio tamo gore, kad je lepše te pare stucati kod kuće. Ipak, dok ne odemo u taj raj ('samo što nismo'), ima nekoliko predloga za osvajanje Marsa koja mi se sviđaju. Tu prednjači, kao i uvek, Elon Musk. Nedavno je izneo novi plan (prošle godine je prezentovao 'stari' plan), pa da vidimo kako on zamišlja naš put u bolje sutra.

Opširnije: Plan 'SpaceX' za osvajanje Sunčevog sistema

Write comment (5 Comments)

Novosti u vezi sa ’MMX’, japanske sonde koja treba da donese uzorke Fobosa

mmx1Nikako da se otkačim od Fobosa... Prošle godine Japan je počeo da ozbiljno proučava mogućnost slanja automatske letilice koja će na Zemlju doneti komadiće Fobosa, većeg Marsovog meseca. Od tada je sonda, poznata za sada kao „MMX“ (Martian Moons eXploration),
odn. 火星衛星探査機 (Kasei Eisei Tansaki na japanskom), napredovala i obelodanjene su neke novosti u vezi s projektom. Misija je okončala konceptualnu fazu (pre-Phase A) i zacrtala opšte ciljeve i parametre, iako će u budućnosti svakako biti još promena u konstrukciji.
„MMX“ bi trebala da pokupi uzorke sa Fobosa sa konačnim ciljem da utvrdi na koji način su stenovite planete dobile vodu tokom svog formiranja i, shodno tome, shvatiti uslove za nastanjivost novonastalog Sunčevog sistema.

Opširnije: Novosti u vezi sa ’MMX’, japanske sonde koja treba da donese uzorke Fobosa

Write comment (0 Comments)

Prvi rezultati sonde „ExoMars TGO“

e17Мisija „ExoMars 2016“ je imala peh da je 19. oktobra započeta „grubim sletanjem“ lendera „Schiaparelli“ što je rezultiralo njegovim gubitkom, tako da su mnogi zaboravili da je orbiter TGO („Trace Gas Orbiter“) još živ i da se uredno okreće oko Marsa. Trenutno se nalazi na jako izduženoj eliptičnoj orbiti – 230 km × 98.000 km – sa periodom od 4,2 dana, i zato je još uvek daleko od svoje finalne naučne kružne orbite u koju će krajem sledeće godine ući neprestano koristeći metod aero-kočenja. Ipak, to nije sprečilo četiri sondina instrumenta da se uključe između 20. i 28. novembra radi sprovođenja složenih procesa kalibracije. Pogledajmo šta su nam od tada otkrili. 

Opširnije: Prvi rezultati sonde „ExoMars TGO“

Write comment (0 Comments)

Postavljen satelit „ГЛОНАСС-М №53“ („Союз-2.1б“)

2

Odbrambene vazdušno-kosmičke snage Rusije (VKO) lansirale su 29. maja 2016. u 08:44 UTC raketu “Союз 2.1б“/“Фрегат-М“ sa rampe №4 (SK-4 ili 17П32-4) Zone 43 kosmodroma Pleseck (ГИК-1). Na vrhu rakete krio se satelit za globalnopozicioniranje „ГЛОНАСС-М №53“ („Космос 2516“). Uprkos imenu, ovaj satelit „ГЛОНАСС-М“ je 45. koji je dospeo u kosmos i tek sedmi lansiran sa Plersecka (deveti, ako se računaju i dva “ГЛОНАСС-а-К1“). Ostali „ГЛОНАСС-i“ su lansirani u trojkama sa Bajkonura raketama „Протон-М“. Početna orbita je imala dimenzije 19.124×19.152 km i nagib 64,8°. Bilo je ovo 9. lansiranje rakete „Союз“ u 2016. i 3. sa Plesecka. Rusi planiraju da ove godine pošalju osam satelita „ГЛОНАСС“.

Opširnije: Postavljen satelit „ГЛОНАСС-М №53“ („Союз-2.1б“)

Write comment (0 Comments)

Planine vodenog leda plove površinom Plutona

nh6Nisam zaboravio na “New Horizons”. Iako smo već u 2016, sonda i dalje šalje nove podatke, a tim misije nastavlja da iz onih već prispelih izvlači informacije. Neke od poslednjih imaju veze sa analizom fascinantnih planinskih venaca koje okružuju ravnicu Sputnik Planum, istočni kraj karakterističnog “srca” patuljaste planete. Od samog početka znamo da se ti venci moraju sastojati od vodenog leda, jer nijedan drugi led ne bi mogao da dostigne takvu visinu. Ali ono što je iznenađujuće jeste mogućnost da te planine predstavljaju zapravo ledene sante koje plutaju na azotnom ledu.

Opširnije: Planine vodenog leda plove površinom Plutona

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Baki said More
    Šajcarski matematičar i naučnik Jakob... 1 dan ranije
  • Ace said More
    U sve navedene ideje mora se ukljuciti... 1 dan ranije
  • Ace said More
    Ds, samo postojanje nas i svemira je vec... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako urušena zvezda dobija sve veću i... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Sticajem okolnosti, ja sam prvi pomenuo... 4 dana ranije

Foto...