cekala se i u podgorici, promrzli smo propisno.. dva dobra sata, na zapadu je bilo malo izmaglice, a i mi smo bili na periferiji tako da nam je centar grada bio u pravcu komete.. sve u svemu, boze sacuvaj da smo ista vidjeli sto lici na kometu :) vojnickim dvogledom je pretrazivano nebo od mjesecevog srpa do kasiopeje.. od 18 do 20h.. i bukvalno nista.
Write comment (0 Comments)
Svemir je nesto sto prosecni ljudi pozele obici... Ja sam recimo jedan od tih ljudi, i voleo bih da obidjem ceo svemir.... Bas me zanima ima li ikakvih znakova zivota tamo gore (vanzemaljci :D).... Blago astronautima, oni mogu da idu tamo uglavnom kad hoce....
:)
Write comment (0 Comments)
Lepo je što su se setili da širu javnost pitaju za mišljenje, imena su lepa i u skladu sa mitologijom. Da je taj princip ranije primenjivan, sad bi se planetoid 50000 zvao Persephone a ne "Quaoar" (ma šta im to značilo :-)
Write comment (0 Comments)
izvinite,ali nisam baš spretan u ovom obliku komunikacije a moram vam reći da od juće od 19 i 30 min. nedelja - 10.3.2013 na jugozapadnom delu noćnog neba bliže horizontu,pojavila se ,,zvezda,,koja se ne ponaša tako kao ostale zvezde.sada je ponedeljak 11.3.2013 0 i 25 min. i ta zvezda je još uvek tamo...naime ona svakih 20 tetak minuta menja položaj krećući se levo,desno gore dole sa težnjom postupnog približavanju zapadu i treperi na neuobičajen način.hvala na pažnji
Write comment (0 Comments)
Iako jasno vidljivi na satelitskom snimku Zemlje neobjašnjivo ostaju bez komentara u naučnim krugovima. Da li zbog svoje zastrašujuće veličine ili iz nekih drugih razloga, nisu predmet komentara ili naučnih istraživanja.
Ktarer u Karipskom moru ili Karipsko more u krateru, prečnika preko 500 km u širini i preko 1 000 km u dužini, i gotovo identičan ktarer, koji je odvojio Južnu Ameriku i Antarktik svakako su uticali na evoluciju Zemlje u nekim dalekim milenijumima. Udarni bedemi u dubokim vodama okeana očuvani su do dana današnjeg, a iz njih su nikla brojna vulkanska ostrva nanizana u polukrug, Kakva slučajnost?
Write comment (0 Comments)
Hvala Marko na dopunama. Nadam se da si shvatio da je svrha texta o burazerima bila da se naše skromno čitalaštvo najpre vizuelno upozna sa njihovim konceptom i idejama.
Ono što mene oduvek fascinira jeste širina intelektualnog fronta koji je tada pokrenut u predratnoj Nemačkoj. Kako je Njegoš govorio:
"Iz grmena velikoga Lavu izić' trudno nije,
u velikim narodima Soko gnijezdo svoje vije!"
Write comment (0 Comments)
Samo jos da dodam, cesto se Ho-229 uporedjuje sa B-2. Ako stvari slicno izgledaju (u ovom slucaju cak i ne izgledaju slicno ako znate malo vise) ne znaci da funkcionisu isto. Ova dva aviona nemaju dodirnih tacaka u dizajnu. Takodje, Hortenov rad nema apsolutno nikakve veze sa stelth tehnologijama, ako sto neki izvori, tv emisije i clanci teze da predstave. Rad brace Horten je inspirisan iskljucivo aerodinamikom.
Write comment (0 Comments)
Ono sto se nikako ne treba izostaviti pri pominjanju brace Horten je centralna stvar svog njihovog rada - zvonasta distribucija uzgona. Njihova krila su mnogo vise proizasla iz matematickih teorija nego ugledanja na druge stvari. Do tada se uvek tezilo iskljucivo priblizno elipticnoj distribuciji uzgona. Prandl je prvi izracunao da ovakva raspodela daje najmanji indukovani otpor u slucaju da je razmah ogranicen. Prandl je takodje izracunao i zvonastu raspodelu uzgona koja daje najmanji indukovani otpor uz uslov da je ogranicen moment savijanja u korenu krila, a ne razmah. Prandl je na ovo gledao pre svega kao na teorijsko razmatranje. Reimer Horten je prvi koji je odbacio standardno ucenje i poceo da istrazuje zvonastu distribuciju uzgona. O prednostima koje ona nudi moze puno da se kaze. Hortenov rad je izuzetno znacajan za vazduhoplovstvo i jos uvek neistrazen dovoljno. Trenutno se radi prva ozbiljna studija vezana za neke karakteristike zvonaste distribucije. Nju rade studenti gospodina Al Bowers-a koji je zaista veliko ime u vazduhoplovstvu. Na njegov rad se puno puta gledalo kao na nesto ekscentricno i malo je onih koji su se dovoljno udubili da shvate svu genijalnost i mogucnosti koje su jos neistrazene. Razumevanje njihovog rada je kljcuno za razumevanje letecih krila, a s obzirom da se u mnogim slucajevima (UAV, UCAV...) tezi minimalizmu ova tema je jako bitna. Jos jedna stvar koju ne treba nikako izostaviti kad je Horten u pitanju je prvi povratak na integrisani koncept nakon leta brace Rajt. I dalje u vecini slucajeva koristimo modularan koncept - svaka povrsina ima odredjeni zadatak. Hortenova ideja je bila jedna povrsina kao resenje za sve probleme. Nakon Hortena prva pojava integrisanog koncepta je sa wingsuits letacima. Za kraj, razmislite, kad ste zadnji put videli pticu sa vertikalnim repom. Moze o ovome u nedogled da se govori...
Write comment (0 Comments)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
