Na poslednjem letu šatla „Endeavour“ u kosmos, nalazili su se i sateliti „Sprite“ veličine poštanske marke, koje su napravili naučnici sa Kornela, i koji uskoro treba da budu poslati na Saturn.
Tri prototipa satelita osmislili su i napravili studenti sa Kornela Zac Manchester i Ryan Zhou i doktorant Justin Atchison. Sva tri su fizički isti, ali se razlikuju po načinu slanja poruka.
Radovi na ovim malim „čip-satelitima“ trajali su na univerzitetu Kornel tri godine, i na kraju su bili toliko mali i lagani da bi se u orbiti ponašali kao kosmičaka prašina, što znači da bi mogli da lebde na solarnom vetru duboko u kosmos, bez ikakvog goriva u sebi. Ipak, ta veličina ih i limitira, i tim sa Kornela je želeo da vidi koliko daleko mogu da odu a da ipak uspeju da održavaju komunikaciju sa Zemljom.
Njihov odeljak na „Endeavouru“ sadržao je tri „ChipSata“ (nazvana „Sprite“), koja su postavljena na spoljnu oplatu ISS da bi se videlo kako će podneti svemirske uslove. Posle nekoliko godina u orbiti biće zajedno sa drugim eksperimentima vraćeni na Zemlju, gde će naučnici reći poslednju reč o njihovom stanju.
Svaki od malih satelita takođe će slati podatke i na Zemlju. Svaki će raditi na istoj frekvenciji, ali su njihovi signali dovoljno različiti da će naučnici lako moći da ih razlikuju. Svako buduće angažovanje ovakvih satelita zahtevaće znatno veći broj od tri.
Ideja je da se razvije takva tehnologija koja bi mogla da se šalje duboko u kosmos u rojevima, u kojima bi svaki čip slao svoje sopstvene informacije. Naprimer, takvo jato bi moglo da se u sledećoj deceniji pošalje da jedri kroz Saturnovu atmosferu, šaljući na Zemlju (verovatno preko nekog releja?) podatke o zračenju, hemiji, i sudaru čestica.
Ovakve satelite ne treba mešati sa satelitima veličine jabude koji su bili lansirani i ranije, i koji rade kao pravi sateliti. Letna dinamika ovih „ChipSata“ je suštinski drugačija od tih većih „CubeSata“.
Prvi srpski satelit - drugi deo